Zaboravljeni običaji: Selver postao Stefan
Vesti online 01.09.2017 | M. Đorđević - Vesti
Kršteno ime se na Balkanu može promeniti i iz razloga koji nemaju veze sa odbijanjem zlih sila i boleština. U Crnoj Gori, u Kučima, davni je običaj da, kad bi neko iz bratstva poginuo, a neko se od njegovih živih rođaka zove istim imenom, da se tome živome promeni ime. Njega onda celo bratstvo zove drugim imenom bar sedam godina, ali obično mu posle toga ostane novo ime i za ceo život. Ovakvo menjanje imena je posebna pažnja prema roditeljima i najbližim rođacima poginuloga, da ih ne bi žalostili,
U vreme poslednjih borbi protiv Turaka u Crnoj Gori, na prelazu iz 19. u 20. vek, otac junaka Nikole Pujova Manojlovića iz Donje Kržanje zvao se Petar. Ali, kad je poginuo jedan od očevih bratstvenika, koji se takođe zvao Petar, celo bratstvo je počelo da naziva ovoga drugoga Petra, koji je onda bio mlad, imenom Pule, što je ime od milja za pušu, punačko dete. A kad je Pule odrastao, promenili su mu to tepanje na ozbiljnije ime, Pujo, i tako su
