"Кошаркашки турнири за мог сина су били мучење. Кажњавао би себе данима због промашених кошева..."

Мој син Гејлен играо је кошарку још откада је са четири године довољно стасао да држи лопту. Сада је једанаестогодишњак од 170 центиметара, скоро за главу виши од своје мајке, жустар и окретан. Успевао је да погоди кош са било које тачке у дворишту. Кошарка је, дуго сам тако мислио, била његова судбина. Већ са девет година потписали смо за клупски тим, што се из шестонедељне рекреативне игре претворило у шест месеци интензивног играња на