Životni trougao jednog apatrida

Moje pamćenje počinje od krompira. Zimski je ali sunčan dan na nekom proplanku. Iz starog crnog šporeta bez sulundara vije dim na sve strane. Na šporetu je velika posuda puna krompira i vrele vode. Kad je voda proključala vičem: "Vri! Vri!" U to se na proplanku pojavi četiri-pet zaprega. Sa njih poskakaše vojnici, za koje znam da su partizani. "Pokret!", vikali su, "hitno, neprijatelj je blizu!" *** Nana s drugim ženama izliva kipuću vodu i