На вечни починак испраћен уз ламент над Београдом, а да није знао ни где му је кућа: Последње речи Милоша Црњанског боле више од његове поезије! Докторе, од мог живота не остаде ништа...
Пресс 06.12.2017
Када је 13. марта 1975. на Војномедицинској академији у Београду умро Иво Андрић, Милоша Црњанског је та вест веома потресла – био је врло узнемирен. Покушавао је да мир нађе у писању.
Не осећа се добро. Малаксалост, раздражљивост, па и знаци депресије. Из куће, из свога дома у Маршала Толбухина 81, код кафане “Влтава”, такорећи, не излази. Био је једном у чувеној кафани на обали Саве, према Обреновцу, “Код Мије Аласа” – у књигу гостију уписао је: “Мији Аласу нема ничег лепшег од рибе у води. Црњански.” Физичко некретање још више слаби његову кондицију – успева да устане из фотеље, или да се дигне из постеље без помоћи
