Николић: Повећава се спољнотрговински дефицит Србије
Увоз робе у Србију је у новембру 2017. године порастао за 21 одсто, док је стопа раста извоза смањена на девет одсто, па се повећава спољнотрговински дефицит, рекао је данас економиста Иван Николић.
Он је на конференцији за новинаре, на промоцији новог броја часописа "Макроекономске анализе и трендови" (МАТ) у Привредној комори Србије рекао да се највише увозила сирова нафта и гас, основни метали, пољопривредни и метални производи, електрична опрема, фармацеутски производи и моторна возила и приколице.
"Није добро то што се шири спољнотрговински дефицит, али је добро то што је стабилизован раст индустријске производње, убрзан раст инвестиција, као и што је смањен јавни дуг од децембра 2016. године до новембра 2017. године за 1,4 милијарде евра", рекао је Николић.
Додао је да држава не реализује капиталне издатке по плану и да је за 11 месеци прошле године утрошено 67 одсто од планираних средстава.
Сарадник МАТ-а Стојан Стаменковић рекао је да ће се привреда Србије у наредних десетак година суочити са "неколико изазова".
"Србија мора да реализује структурне реформе, пре свега јавног сектора да би могла да подигне стопу привредног раста и смањи заостајање за земљама југоисточне Европе", рекао је Стаменковић.
Ако планира да стигне те земље Србија би, према његовим речима, морала да има стопу раста бруто домаћег производа (БДП) од најмање пет одсто годишње, под условом да њима доходак по глави становника расте по стопи од три одсто.
Да би се то остварило неопходно је, како је рекао, убрзано повећати инвестиције, модернизовати инфраструктуру, јавни сектор учинити ефикаснијим, индустрију технолошки модернизоватиу како би се повећао извоз и обезбедити квалитетније образовање и примену знања у производњи.
"За дугорочан привредни раст неопходно је да учеше инвестиција у БДП достигне 25 одсто, што значи да би просечан годишњи раст у наредне четири године требало да износи од 11 до 12 одсто", рекао је Стаменковић.
Он је истакао да Стратегија развоја енергетике Србије до 2025. године са пројекцијама до 2030. гдине која је донета у Скупштини Србије 2015. године предвиђа да инвестиције у енергетику износе 11,1 милијарду евра, али да и то обезбедило раст БДП од само три одсто.
"Ако се као циљ постави раст БДП од пет одсто у енергетику је неопходно инвестирати 15 милијарди евра", рекао је Стаменковић.
Посебан проблем, према његовим речима, може настати 2027. године када ће због демографског кретања недостајати радна снага због чега би могла да буде повећана надница изнад стопе инфлације.
То би, како је рекао, смањило конкурентност производње и успорило економску активност.
(Бета, 10.01.2018)
