Тајне најцрвеније од свих црвених боја
Недељник 14.01.2018 | Пише: Никола Маловић
По начину на који јој се горња усна љубила с доњом, моја је жена спознала колико мора бити и у мојим очима лијепа. С таквим, Боже, уснама. Пожељела је да ме одмах љуби, ту, на улици, али, Господе, што би рекао сав овај свијет кад би ме видио да, изашав из Светог Николе, ходам градом накарминисан и сам?
Нисам могао да вјерујем! Био је 5. јануар: пазарио сам нови италијански вештит и коларине што уз њега иду, одговарајуће цреве, лијепе бијеле гванте, али шешир!, одговарајући шешир нисам могао да нађем! Па сам преко бившег ученика са Поморске академије резервисао карту, сјео у препуни авион и - док сам погледом кроз прозор шарао по земљи, поразговарао накратко са сусједом о страху од летења, попио чај и прелистао наслове, обрели смо се у
