Механизам у Хагу надлежан за Јојића и Радету, али ће размотрити да ли да предмет уступи Србији

Судски механизам у Хагу, правни наследник Хашког трибунала, огласио се данас надлежним за процес против двоје званичника Српске радикалне странке, оптужених за непоштовање суда, али ће размотрити да ли да тај предмет уступи Србији.

То произлази из одлуке судије Аминате Луиз Рунени Енгум (Аминатта Лоис Рунени Н'гум) која је имала задатак да одлучи о надлежности Механизма за предмет против Вјерице Радете и Петра Јојића.

Судија Енгум утврдила је да Механизам има надлежност да настави процес против Радета и Јојића, али, истовремено, и да судски статут предвиђа да, пре но што почне суђење за непоштовање суда, Механизам мора размотрити могућност уступања поступка националном правосуђу.

Судија Енгум је, стога, предмет вратила председнику Механизма Теодору Мерону (Тхеодор) који ће, по правилима, именовати другог судију који ће одлучити да ли ће предмет против Радети и Јојића бити уступљен националном суду.

Иако се у данашњој одлуци не помиње којој би држави тај предмет могао бити уступљен, то може бити само Србија, чији су држављани Јојић и Радета.

Власти Србије су раније, током дуготрајног спорења са Трибуналом око хапшења и изручења двоје радикала, предлагале да им се суди у Срији, али је Хашки трибунал то одбијао.   

Пре но што је крајем прошле године затворен, Трибунал је Механизму проследио предмет против Јојића и Радете на одлучивање.

Расправно веће Трибунала је почетком новембра 2017. године оценило да до затварања тог суда нема времена за суђење Јојићу и Радети, и препоручило да Механизам преузме и настави тај процес.

Веће је тада поновило своју оцену да власти Србије "опструишу спровођење правде" тиме што су одбиле да у Хагу изруче Јојића и Радету, на шта су биле обавезне и по међународном и по унутрашњем праву.

Трибунал је скоро три године тражио од Београда да ухапси и изручи Јојића и Радету које је, октобра 2012. године, оптужио да су да су утицали на сведоке у хашком процесу против свог партијског вође Војислава Шешеља, тако што су их претњама, уценама и митом наговарали да промене исказе или да не сведоче.

Трећеоптужени радикал Јово Остојић је умро, те је Трибунал обуставио поступак против њега.

Налог за хапшење радикала, оптужених за непоштовање суда, Трибунал је властима у Београду упутио јануара 2015. године.

С пролећа 2016. године, Веће за ратне злочине Вишег суда у Београду је, међутим, одлучио да нема законских основа за хапшење и изручење радикала, зато што закон Србије о сарадњи с Хашким трибуналом предвиђа обавезу изручења само оптужених за ратне злочине, а не и за непоштовање суда.

Трибунал је 5. октобра 2016. издао међународни налог за хапшење Јојића и Радете, оценивши да је Србија неколико пута одбила да поступи по његовом налогу и ухапси и изручи двоје радикала.

На захтев Трибунала, Интерпол је крајем априла 2017. године за оптуженим радикалима расписао "црвене потернице".

Хашки трибунал је Србију неколико пута пријавио Савету безбедности УН због несарадње у случају чланова СРС.

Председник Трибунала Кармел Ађијус је позвао Савет безбедности УН да "предузме мере неопходне да се обезбеди да се Србија повинује налозима Трибунала, у складу са својим обавезама".

Судија Ађијус и главни тужилац Серж Брамерц (Серге Браммертз) су притом одбацили аргументацију београдског суда, подсетивши да су исти судија и суд у сличним случајевима претходних година доносили одлуке о изручењу оптужених за непоштовање суда.

Навели су пример Љубише Петковића, такође из СРС, који је био изручен из Србије и у Хагу осуђен на три месеца затвора због непоштовање Трибунала.

Реагујући на одлуку београдског суда, и расправно веће Трибунала је протумачило да је Србија и по статуту Трибунала и по сопственом закону о сарадњи са међународним судом, обавезна да сарађује и изручи оптужене за непоштовање суда.

Шешељ је првостепеном пресудом Трибунала, марта 2016. године ослобођен кривице за злочине у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93. године, за које је био оптужен. Тужилаштво је на ту пресуду уложило жалбу, а правоснажна пресуда се очекује. Шешељ је од новембра 2014. године привремено на слободи у Србији.

(Бета, 18.01.2018)