"Rađaj, ne odgađaj": Sluškinjina priča, ili da nisu i muškarci malo krivi?
Nedeljnik 23.02.2018
Rime "Rađaj, ne odgađaj" i "Dosta reči, nek zakmeči", od ukupno šest izabranih, trebalo je da budu inspirativno motivišuće u borbi za porast nataliteta, ali su sve bitke, kao i dosad, svele na ženinu želju (u doba naših baba "može li da rodi") i krivicu što "ne kmeči". Ne samo što skoro niko ne pominje muškarce koji se u celom svetu sve kasnije odlučuju da postanu očevi i svu brigu o deci očekuju od žene, već se sve, kako to obično biva, srušilo na ženska leđa
"Društvo koje je prirodno da nametanjem brige o deci i kući guši ženin intelekt neprijatelj je samom sebi, iako toga nije svesno." Jedan od muških junaka u romanu Elene Ferante "Priča o onima koji odlaze i onima koji ostaju", u kojem se radnja dešava šezdesetih godina prošlog veka, tim rečima objašnjava drugom muškarcu važnost ženine slobode. Iako je u pitanju fikcija, time bi mogla da se sažme sva polemika nastala u Srbiji posle objavljivanja