"Рађај, не одгађај": Слушкињина прича, или да нису и мушкарци мало криви?
Недељник 23.02.2018
Риме "Рађај, не одгађај" и "Доста речи, нек закмечи", од укупно шест изабраних, требало је да буду инспиративно мотивишуће у борби за пораст наталитета, али су све битке, као и досад, свеле на женину жељу (у доба наших баба "може ли да роди") и кривицу што "не кмечи". Не само што скоро нико не помиње мушкарце који се у целом свету све касније одлучују да постану очеви и сву бригу о деци очекују од жене, већ се све, како то обично бива, срушило на женска леђа
"Друштво које је природно да наметањем бриге о деци и кући гуши женин интелект непријатељ је самом себи, иако тога није свесно." Један од мушких јунака у роману Елене Феранте "Прича о онима који одлазе и онима који остају", у којем се радња дешава шездесетих година прошлог века, тим речима објашњава другом мушкарцу важност женине слободе. Иако је у питању фикција, тиме би могла да се сажме сва полемика настала у Србији после објављивања
