Горчин Стојановић: Смрт није "ријалити” него сурова реалност
Блиц 01.03.2018 | Горчин Стојановић

Када оде велика или важна личност, значајна не само по својој делатности него и по нечему што, у недостатку бољег израза, можемо звати „јавним бићем”, неко ко је познат због нечег што је радио изванредно, а не само одлично, кад, дакле, јавност, иначе - врло услован појам, особито код нас, у том нестанку осети снажан, изразит губитак, онда је очитовање жалости више од грађанске уљудности или искреног саучешћа: оно је, онда, друштвени и јавни чин.
И као и сваки друштвени и јавни чин, и тај је, тада, подложан оној двострукости која прати сва збивања која доспевају у медије: на једној страни је суздржавање од сваке претераности, свега што би могло имати вишак било чега, а понајпре патхоса; на другој страни, пак, стоји сваковрсни неукус, додатно наглашен потпуним губитком критеријума шта јесте а шта није за објављивање, потцртан свим оним механизмима селебрити-културе од којих је “живот










