"Нема везе што је комуниста, ипак је Србин": Како је Милошевић хипнотисао народ
Недељник 17.03.2018
Смрт, наиме, не користе само политичари, него она има важно место и у широј симболичкој структури општења и код правдања моћи разних друштвених ауторитета.
Милошевића и Ђинђића у социологији смрти (танатосоциологији) укрстила је овог марта и споменичарска симболика. За живота, супстанца у Ђинђићевој харизми углавном је била менаџерског типа, више него Платоновог политичара-филозофа (условљена и политичком кибернетиком које није било у Веберово време), док је мучеништво (живот положен на олтар домовине), тежиште Ђинђићеве постхумне харизме, одакле се верност "визији" намеће као главни извор
