Прича о Петеу: "Дао је отказ у банци, нашао посао наставника у школи и уписао књижевност..."
Недељник 18.03.2018 | Пише: Марио Варгас Љоса
То што ми је Пете испричао задивило ме је и запрепастило. Погрешио је професију, није желео да за десет или петнаест година буде исти као његов шеф у банци, а пошто је још увек млад, имао је времена да из корена промени свој живот тако што ће овога пута поћи за својом истинском вокацијом. "А шта је то?", упитао сам га, престрављен. "Књижевност, наравно!"
Веома сам се изненадио када ме је Пете (чије је право име Педро Љоса Велес) замолио да се нађемо, уз објашњење да му је прилично хитно. Он је мој брат од тетке, али с обзиром на разлику у годинама - ја сам готово четрдесет година старији - имао сам обичај да га сматрам нећаком. Породица Љоса била је веома поносна на Петеа који је одмалена показивао да је кликераш. Био је бриљантан ђак, у једној од најбољих школа у Лими, британском колеџу
