Ратни речник (онзању)
Данас 18.03.2018 | Пише: Божидар Андрејић
На паузи у Мотелу „Ртањ“ (имовина Балашевића, не Ђорђа) седам стотина метара од бољевачке депоније ка Бољевцу поручим чај.
Наравно – ртањски. И наравно – нема. И сад, како да ову класичну причу о „туризму као нашој шанси“ уклопим у главну тему? Ево овако: Балашевић (не Ђорђе, што реко Бас) тј. његови комерцијалисти треба да поведу БИТКУ за набавку ртањског чаја. Мада, можда то зависи од исхода БОРБЕ против несавесних „крадљиваца ртањског чаја“ што га све више „беру“ безобзирним чупањем са све кореном. Па је сироти, иначе ендемски, чај постао угрожена бољна
