Дипломате и шпијуни: Како их разликовати
Стручњак за безбедност тумачи сиву зону између дипломатије и шпијунаже
Премијерка Тереза Меј изјавила је да су двадесет троје протераних руских дипомата „прикривени обавештајци&qуот;.
Они су, другим речима, „шпијуни&qуот;.
То би могло да изненади оне који мисле да су главне одлике доброг дипломате чврст стисак руке и способност да се наручи џин-тоник на неколико језика.
Где повући црту између званичне дипломатије и мутног света шпијунаже?
„У свакој амбасади на свету има шпијуна&qуот;, каже професор Ентони Глис, директор Центра за безбедносне и обавештајне студије при Универзитету у Бакингему.
А пошто све државе то раде, објашњава он, постоји„неписано правило&qуот; да де не завирује превише у оно што се дешава унутар амбасада.
Тај прећутни споразум ипак има границе и престаје да важи када дође до очигледног кршења закона.
„Зато је тровање бившег шпијуна Сергеја Скрипаља и његове ћерке толики проблем&qуот;, каже професор Глис.
Наравно, нису све дипломате шпијуни.
Праве дипломате прикупљају информације искључиво дозвољеним средствима, као што је прописано Бечком конвенцијом из 1961. године.
Њихове активности су сврстане у три области. Британска влада их дефинише као:
Политичке - праћење политичких догађаја у држави-домаћину и представљање Британије у службеним приликама и у медијима.
Економске - помажу британским компанијама да послују и промовишу британске инвестиције.
Конзуларне - помажу британским грађанима у иностранству и обрађују захтеве за визе.
„То су праве дипломате&qуот;, каже професор Глис.
„Ипак, неки људи који стижу као дипломате су у ствари обавештајци. Све земље то раде.&qуот;
Њихов посао је да тајно прикупљају информације.
„Шпијунирањем се у ствари баве агенти, који то раде за новац, зато што су уцењени или из идеолошких разлога,&qуот; каже професор.
„Обавештајци у амбасадама управљају тим агентима. Тако не морају сами да прљају руке&qуот;.
Ту се враћамо на руске дипломате које су протеране из Британије и још 25 земаља широм света.
Тереза Меј је јасно поручила да сматра да су они шпијуни. Њихово протеривање би могло да оштети руски обавештајни апарат.
„Стално ме питају да ли ће Британија сада бити безбеднија&qуот;, каже професор Глис. „Сматрам да несумњиво хоће. Ово је тежак ударац за руским обавештајним капацитетима&qуот;.
Глис каже да, међутим, „агенти остају и чекају да им пошаљу нове контролоре.&qуот;
„Њих нисмо ухватили&qуот;, додаје он.
(ББЦ Невс, 03.28.2018)
Скупови подршке за приведеног студента Богдана Јовичића у више градова у Србији
Трамп у Британији: 'Нераскидиве везе две земље, указали сте ми највећу почаст у животу'
