Mario Vargas Ljosa: Sećanje na Luisa Loajsu
Nedeljnik 14.04.2018
Bahova muzika je utihnula i službenik "Per Lašeza" koji vodi ceremoniju objašnjava nam, sa mnogo takta, da je obred završen i da sada treba da napustimo salu u kojoj će, pretpostavljam, uskoro početi novi pogreb. Izlazim, i mada je još hladno, sunce se polako probija. U taksiju ka aerodromu Orli, sasvim tiho, činim to čemu sam se opirao čitavog jutra: počinjem da plačem
Tog jutra sam pokušavao da se setim kada sam poslednji put bio na groblju "Per Lašez", i mislim da je to bilo 1960, prilikom kremacije udovice Lava Trockog, Natalije Sedove, jer sam želeo da čujem Andrea Bretona koji je bio jedan od besednika. Sada sam ovde zarad sličnog obreda, na kojem ćemo se oprostiti od Luisa Loajse, jednog od mojih najboljih prijatelja. U krematorijumu vlada izvesna pometnja, jer se istovremeno održava više pogreba, a
