АФП: Због Ирана, цене нафте су у милости и најмањег поремећаја

Цене нафте су у уторак пале после очекиваног званичног враћања америчких санкција против Ирана, али расте ризик од поремец́аја на тржишту и раста цена, кажу њујоркшки аналитичари.

Иран је важан у Организацији земаља извозника нафте (ОПЕЦ). Иран и Русија су одлучили да ограниче своју производњу, док је глобални економски раст повец́ао потражњу за сировом нафтом. Због тога су резерве нафте које су порасле између 2014. и 2016. године, у великој мери потрошене.

Цена барела нафте Брент, у Лондону, за годину дана се са око 50 достигла 75 долара, док је нафта ВТИ у Сједињеним Државама у понедељак прекорачила цену од 70 долара коју није имала од 2014, али се потом у уторак вратила на 69,06 долара.

"Више нема много маневарског простора", рекао је Џон Килдаф из "Еген капитала", робног инвестиционог фонда. "Сједињене Државе жестоко напредују, изгледа да Саудијска Арабија не жели да интервенише како би надокнадила могуц́е мањак, Кина никада није увезла толико сировине, а производња у Венецуели је у слободном паду", рекао је он.

Штавише, "од средине деценије је дошло до стварног недостатка улагања у нафтну и гасну индустрију", рекао је Мет Смит из "Клипер дејта" који страхује од "дефицита понуде током једне, две или три године".

Иако експлоатација шкриљаца у Сједињеним Државама напредује, лака нафта није погодна за сва тржишта, а инфраструктура за транспорт не мора нужно да напредује по истој стопи.

У том контексту цене су осетљивије на најмањи проблем који може смањити снабдевање нафтом на светском тржишту. Убрзао се њихов пораст последњих неколико недеља због претње санкција Ирану којим је махао Доналд Трамп.

Утицај повлачења САД-а из иранског нуклеарног споразума и даље је неизвестан на кратак рок, и његове последице зависе од реакције других земаља или времена спровођења.

Али уопште, спољна политика Доналда Трампа "наставља да повећава тензије у региону који највише нафте извози у свет и као такав подржава цене", кажу аналитичари "Берклиса".

Инвеститори пажљиво прате ривалство Ирана и Саудијске Арабије, што се одражава сукобима у Сирији, Јемену и Ираку.

Ситуација у Либији је такође забрињавајуц́а: производња те земље вратила се на око милион барела дневно, док је пре пада режима диктатора Моамера Гадафија 2011. године производила 1,6 милиона. Међутим, то је редовно поремећено блокадама које намец́у милиције.

Пада производње у Венецуели такође помно прате актери на тржишту. Поткопана корупцијом, лошим управљањем и падом цена сирове нафте, у марту је пала на 1,5 милиона барела дневно, што је најнижи ниво за 30 година. Како су председнички избори заказани за 20. мај, "државни удар или грађански рат врло би могао повец́ати цене на 85 долара", рекао је Џејм Вилиамс из "ВТРГ икономикс".

Међутим, упозорава неколико аналитичара, ток цена нафте би се могао брзо спустити ако буде економске рецесије или ако Саудијска Арабија то буде одлучила.

Вођа ОПЕЦ-а, Ријад нема интересовања да се цена сирове нафте снижава све док се не заврши излазак његовог јавног предузец́а, Арамцо, на берзу.

Али "потом све је могуц́е или ако они не буду сматрали потребним да и даље ограничавају своју понуду на глобалном тржишту", каже Мет Смит.

(Бета, 08.05.2018)