Yugonostalghia (8)
Danas 23.05.2018 | Piše: Svetislav Basara
Koliko li ću se tek sada natezati na klozetskoj šolji, kako li ću se tek sada u Zagrebu osećati jadno i bedno i šta li će sve Zagreb očekivati od mene, pomislih obuzet egzistencijalnim strahom.
Tešio sam se – s promenljivim uspehom moram priznati – pomišlju da davnih godina u Zagrebu nisam patio ni od kakvog kompleksa, nego da sam naprosto uviđao svoju stvarnu vrednost, to jest bezvrednost, eto zašto mistični bogoslovi naglašavaju važnost stranstvovanja. Na domaćem terenu čovek ne štrči iz proseka i zato nikada ne može spoznati koliko je đubre. Ne znam da li je strah početak mudrosti, ali početak kraja gluposti svakako jeste, nezgodno
