Иугоносталгхиа (8)
Данас 23.05.2018 | Пише: Светислав Басара
Колико ли ћу се тек сада натезати на клозетској шољи, како ли ћу се тек сада у Загребу осећати јадно и бедно и шта ли ће све Загреб очекивати од мене, помислих обузет егзистенцијалним страхом.
Тешио сам се – с променљивим успехом морам признати – помишљу да давних година у Загребу нисам патио ни од каквог комплекса, него да сам напросто увиђао своју стварну вредност, то јест безвредност, ето зашто мистични богослови наглашавају важност странствовања. На домаћем терену човек не штрчи из просека и зато никада не може спознати колико је ђубре. Не знам да ли је страх почетак мудрости, али почетак краја глупости свакако јесте, незгодно
