Отишао сам на свој први дерби и схватио у коликој заблуди сам живео
Ноизз 29.05.2018 | Ноизз.рс
Клинац који на своју листу жеља није ставио гледање дербија, вероватно није ни имао детињство. Још од првог дана када смо поставили четири мотке као стативе и шутнули лопту, замишљао сам одлазак на стадион. Неке жеље се остварују, али је мој први дерби остварио многе снове за које нисам ни био свестан да постоје.
Сећам свог певог дербија- гужве, еуфорије и певања огромне групе људи од Аутокоманде па све до Маракане. Напољу је било паклено вруће, али се од шалова и застава непрестано стварао хладан ваздух. То је први осећај када сам стао на трибину - јак налет ветра и хладноће која струји од темена све до малог прста. Замисли сада, два сата стајања и чекања да се деси нешто између 22 играча који ће запалити масу од 50.000 људи. Као велики љубитељ
