Продужена безбрижност: Мама, не желим да одрастем
Недељник 13.07.2018 | Пише Зорица Марковић
У Србији, земљи у којој тридесетинешто-годишњаци и даље живе са својим родитељима, вероватно није тешко замислити "неодрастање". Нове генерације, укључујући и оне од преко тридесет, имају ту срећу да су се њихови родитељи довољно намучили да би и њих пустили саме да се поломе док стекну нешто. Нова истраживања показују да наш мозак не достиже стање одраслог све до средине двадесетих, па чак и касније.
Кад су Џона Ленона питали шта би волео да буде кад одрасте, рекао је "срећан". Говорио је у име свих нас. Ако посматрате лица путника, пролазника и свих оних случајних што их сретнете, ретко ћете, бар у ранојутарњим сатима градског превоза или у нервозном шпицу закрченог Булевара, или негде испред неког предугог реда на банкарском шалтеру видети срећу на лицима. Они који се смеју и свему се смеју као на брашно углавном су клинци. И тад
