Produžena bezbrižnost: Mama, ne želim da odrastem
Nedeljnik 13.07.2018 | Piše Zorica Marković
U Srbiji, zemlji u kojoj tridesetinešto-godišnjaci i dalje žive sa svojim roditeljima, verovatno nije teško zamisliti "neodrastanje". Nove generacije, uključujući i one od preko trideset, imaju tu sreću da su se njihovi roditelji dovoljno namučili da bi i njih pustili same da se polome dok steknu nešto. Nova istraživanja pokazuju da naš mozak ne dostiže stanje odraslog sve do sredine dvadesetih, pa čak i kasnije.
Kad su Džona Lenona pitali šta bi voleo da bude kad odraste, rekao je "srećan". Govorio je u ime svih nas. Ako posmatrate lica putnika, prolaznika i svih onih slučajnih što ih sretnete, retko ćete, bar u ranojutarnjim satima gradskog prevoza ili u nervoznom špicu zakrčenog Bulevara, ili negde ispred nekog predugog reda na bankarskom šalteru videti sreću na licima. Oni koji se smeju i svemu se smeju kao na brašno uglavnom su klinci. I tad
