Све је то због четвртог боцуна
Данас 18.07.2018 | Пише: Борис Дежуловић
Била је ратна деведесет друга – морало је бити прољеће – једна од оних вечери између задњег Ферала и сљедећег терена, у митској Мировој тратторији.
Цијела је опскурна репрезентација сплитског Рицо’с бара ту: локални редикули с Тоћа, новинари, мукташи и трговци српским некретнинама, посрнуле манекенке, репортери Реутерс’а и Ел Мунда, мјесне пијанчине, ХОС-овци и војни полицајци, шверцери хуманитарне помоћи, усидрени поморци и – тамо, за столом у куту – Предраг, ја и четврти боцун црног. Тај је четврти боцун, по свему судећи, крив што се вечери сјећам кроз – како би рекао народни пјесник –
