Абортус - од уставног права до табу теме на Балкану

Аргентинке обучене у одоре слушкиња из планетарно популарне серије „Слушкињина прича&qуот; шетале су Буенос Ајресом тражећи од државе да укине закон који абортус дефинише на сличан начин на који је то чинила Југолсавија пре скоро сто година.

Шетње нису дале резултате - абортус у Аргентини остаје легалан само у случају силовања и угроженог здравља мајке. Слично је било и у Југославији пре скоро једног века када су побачаји били легални само када су у питању „медицински разлози&qуот;.

Данас државе бивше Југославије воде сопствене, али врло сличне битке.

„Бремените&qуот; жене које би двадесетих година прошлог века у Србији одлучиле да прекину трудноћу, нису могле да то учине све до 1929, године. Тада је први пут законски регулисано право на абортус.

Абортус је у Србији дозвољен и из других разлога након Другог светског рата, 1952. године, а Југославија 1974. године постаје једна од првих земаља које су уврстила право на абортус у устав.

Скоро пола века касније, расправе о абортусу у земљама бивше Југославије не престају.

Босна и Херцеговина - ћутање

И после распада Југославије 1990-их, закон бивше заједничке федерације наставио је да важи у неким од новонасталих држава.

Када је 2008. године у Републици Српској, једном од ентитета Босне и Херцеговине, донет Закон о условима и процедурама прекида трудноће, на нивоу другог, Федерације Босне и Херцеговине се и даље примењује Закон о увјетима и поступку за прекид трудноће, наслеђен још из времена СФРЈ.

И један и други закон жени остављају право да сама одлучи о трудноћи и легалним сматрају прекид трудноће до десете недеље.

Оно што закони не дефинишу на исти начин је старосна граница жене, тврде организације за заштиту људских права.

Абортус: Референдум у Ирској и балканска борба

Португалски парламент против еутаназије

Ипак, о проблемима у вези са прекидима трудноће у Босни и Херцегововини се ретко и недовољно говори, кажу у Фондацији Цуре.

„Закон је донет и питање абортуса је остало као нешто што се не дира. Нарочито у малим локалним заједницама у којима се жене се не оснажују да уопште говоре о абортусу. Нема дебате о доступности, сигурности, као ни о праву жене да сама доноси одлуку&qуот;, каже активисткиња Вилдана Џекман.

Џекман сваког осмог марта на маршу носи транспарент на коме пише: „Моје тело, мој избор и моја слобода&qуот;.

Каже да ће га носити и сваке наредне године.

„Гледајући ситуацију у региону, нарочито активисткиње у Хрватској које се суочавају са бројаницама које противници абортуса доносе испред клиника и узвикују имена жена које долазе на абортус, желимо да их подржимо и говоримо о проблемима који врло лако могу доћи и до нас&qуот;, каже.

Хрватска - живот и(ли) слобода

За разлику од Босне, нема недоумица када је старосна граница у питању, а абортус је легалан до десете недеље трудноће.

Након стицања независности 1991. године, у Хрватској је на снази остао закон из времена СФР Југославије.

Лекарима у Хрватској је, као и колегама у Босни, на располагању је &qуот;приговор савести&qуот; односно право да одбију да изврше абортус уколико се то противи њиховим моралним убеђињама.

Активистикиње и стручњаци процењују да више од половине хрватског медицинског особља то право и користи.

Мајке које се кају због тога што су родиле децу

Абортус: Референдум у Ирској и балканска борба

Уставни суд Хрватске одлучио је 2017. године да Сабор у року од две године донесе нови закон који регулише право на абортус.

„Ход за живот&qуот; противника абортуса у марту 2018. на улицама Загреба, Сплита и Ријеке одвијао се у исто време као и „Ход за слободу&qуот; присталица абортуса.

Док окупљени у првој групи бране „право на живот сваког живог бића од зачећа до смрти&qуот; како би пружили подршку „свакој трудници и породици у Хрвстакој&qуот;, други бране на абортус под паролом „За избор, за различитост, за љубав&qуот;. 

Удуржења противника абортуса објавил почетком године да је спровели до до сада „најуспешнију&qуот; кампању у којој се више од три хиљаде људи молило испред болница у 28 градова Хрватске за „спас живота од абортуса&qуот;.

Македонија - воља жена и откуцаји срца бебе

Македонски законски прописи на улице су 2013. године извели највећи број људи и отворили најжучнију расправу. Пет година касније, ствари се мењају.

„Воља жена је на првом месту&qуот;, изјавио је почетком јуна министар здравља Македоније Венко Филипче говорећи о нацрту новог закона о абортусу.

Тренутно важећи закон, донет 2013. године упркос протестима и противљењу, налаже да жене морају писмено да захтевају абортус након саветовања са лекаром током којег се трудници показују фотографија фетуса и ултразвук куцања срца.

Како ће нови закон тачно дефинисти процедуру не зна се, а министар здравља је македонским медијима рекао да је нацрт спреман, те да су следећи кораци консултације са стручњацима и невладиним организацијама.

Србија - „Доста речи нек закмечи&qуот;

Расправа о македонском закону није заобишла ни Србију.

Започео ју је председник Србије Александар Вучић када је, говорећи о новим мерама популационе политике, у марту ове године, споменуо македонски рецепт.

„Када говоримо о абортусима, па нека се љуте све организације за права жена и друге, мора да се испоштује процедура. Између осталог, да покажете мајци ултразвук с откуцајима срца њене бебе, па нека се одлучи. Онда још један разговор пре одлуке... Једноставно, хоћемо да људи разумеју колико су деца потребна нашој Србији.&qуот;

Неколико месеци раније, митрололит СПЦ Амфилохије „чедоморкама&qуот; је назвао не само жене које су се подвргле абортусу, него и оне које одлуче да не рађају.

О томе колико жена годишње одлучи да прекине трудноћу не постоје тачни подаци јер приватне клинике у Србији нису обавезне да пријављују ову интервенцију за званичне статистике.

Црна Гора - Селективни абортуси

Црна Гора се налази се на самом врху светске лествице неравнотеже броја рођених девојчица и дечака. 

Иако је абортус дозвољен до десете недеље трудноће, прекид трудноће због одабира пола је забрањен. Ипак, 2017. годину у Црној Гори обелеила је акција подизања свести о селективним абортусима, а у центру Подгорице је нежељеним, нерођеним девојчицама подигнут споменик.

Уједињене нације процењују да на свету „недостаје&qуот; 117 милиона девојчица - резултат праксе у земљама са највећим бројем селективних абортуса којима се бира жељени пол детета. 

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.09.2018)