Mario Vargas Ljosa: Polako ostajem bez prijatelja
Nedeljnik 11.08.2018 | Mario Vargas Ljosa
Pomisao na moju ličnu smrt nikada me nije plašila; međutim, pri pomisli na smrt dragih osoba uvek zadrhtim, još od kada su mi umrli baba i deda, ujak Lućo, osobe koje su mi pomogle da postanem to što sam toliko želeo: pisac
Kakva užasna godina: prvo je otišao Fernando de Sislo, potom Luis Loajsa, a sada i Abelardo Okendo. Kažu mi da je, kada su mu dijagnostikovali karcinom, odbio operaciju i terapiju, i da je čekao smrt hrabro i dostojanstveno. Više puta sam pokušao da razgovaram s njim, ali nikada mi to nije pošlo za rukom. Polako ostajem bez prijatelja koji su u mojoj mladosti bili oličenje života, duha, dobrih knjiga i sticanja znanja. Abelarda sam upoznao 1956,
