Arkadij Babčenko: Priča o lažnom ubistvu koja je obmanula svet

„Rekao mi je da postoji lista za odstrel i da ima ljudi koji su spremni da plate ubice ."

„A šta ste vi rekli?"

„Naravno da sam pristao... Da sam odbio, verovatno bi me ubili".

Navodni ubica Oleksli Cimbaljuk ima širok osmeh i svetlu bradu i sedi pored mene u kolima.

Cimbaljuk, je bivši pravoslavni pop, i od njega počinje neobična priča o tome kako su ukrajinske službe bezbednosti organizovale lažno ubistvo kako bi sprečile pravo. Nameravali su da dokažu da je Rusija umešana u atentate na političke protivnike.

„Ja sam ubica Arkadija Babčenka", kaže Cimbaljuk (na slici dole) i smeje se dok se rukujemo.

Krajem maja 2018, svet je zadrhtao na vest o ubistvu Arkadija Babčenka.

Babčenko je bio istaknuti kritičar ruskog predsednika Vladimira Putina, tako da se mnogi nisu iznenadili kada je nađen kako leži s licem u lokvi krvi u ukrajinskoj prestonici Kijevu.

Nakon trovanja Sergeja i Julije Skripalj u Solzberiju, slučaj je brzo proglašen za još jedan primer moguće ruske agresije.

O Babčenku se istog dana diskutovalo i na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Samo što stvari nisu stajale onako kako je izgledalo.

Dvedeset četiri sata nakon „atentata", Arkadij Babčenko (na slici dole) se pojavio na konferenciji za medije - umoran, sa izvinjenjima, ali živ i zdrav.

Ubistvo je režirala ukrajinska tajna služba, SBU, u krajnje kontroverznom pokušaju da razotkrije navodnu ulogu Rusije u političkim ubistvima.

Ukrajina na meti kritika zbog lažnog ubistva

Ko je Arkadij Babčenko

Tek sada možemo da sklopimo celu sliku kako i zašto je izvedena ova neverovatna podvala.

Ubica

Da nije bilo Oleksija Cimbaljuka, Babčenko verovatno ne bi ostao živ.

Već i površan uvid u Cimaljukov Fejsbuk profil otkriva buran život.

Na nekim fotografijama odeven je u zlatnu halju - to je iz vremena kada je bio pravoslavni sveštenik

Na drugima je u vojnoj uniformi, sa automatom - bio je i dobrovoljac koji se na strani desnih ekstremista borio protiv proruskih pobunjenika u istočnooj Ukrajini.

Početkom aprila 2018, Cimbaljuka je nazvao stari poznanik iz istočne Ukrajune - fabrikant oružja po imenu Boris Herman (na slici dole).

„Herman je tražio da likvidiram nekoliko osoba, uglavnom Rusa. Rekao mi je da oni rade protiv Ukrajine, da su neprijateljii da je grupa ljudi prikupila sredstrva za finansiranje njihovog smaknuća".

„Naravno da sam pristao", kaže Cimbaljuk uz kikot.

Cimbaljuk smatra da ga je Herman odabrao zato što je mislio da je njim lako manipulisati. Uskoro je dobio informacije o prvoj meti.

On je, međutim, odmah stupio u kontakt sa ukrajinskom bezbednosnom službom SBU.

„Primili smo informaciju i počeli saradnju sa Cimbaljukom", rekao mi je Vasil Hristak, šef SBU.

Hristak je naveo da je SBU već imala saznanja o Hermanovim aktivnostima i da ge je smatrala kanalom za finansiranje ruskih aktivnosti u Ukrajini.

„Rakli smo Cimbaljuku kako da se postavi u ovoj situaciji i kako da izvuče dodatne informacije o zločinu".

Avans

Cimbaljuk je počeo da snima svoje razgovore sa Hermanom.

„Tražio sam 30 000 dolara, a Boris Herman je rekao da će dodati još 10 000 za pivo", laže Cimbaljuk uz osmeh.

Prva rata honorara je isplaćena u automobilu na parkingu tržnog centra. Cimbaljuk je na osnovu instrukcija ljudi iz SBU tajno snimio susret.

Na video snimku koji je pušten u javnost čuje se kako dvojica muškaraca diskutuju kako da prebroje novac.

Nakon što je avans isplaćen, SBU je odlučio da je vreme da stupi u kontakt sa metom - Arkadijem Babčenkom - i da počne pripreme za lažiranje ubistva.

„Dobili smo informaciju da na teritoriji Ukrajine deluje nekoliko grupa i da je ovo ubistvo (Babčenka) samo proba za druge likvidacije", kaže Hristak (na slici dole)".

„Lažiranje atentata je bio jedini način da dođemo do liste za odstrel, za koju smo znali da postoji. Morali smo da saznamo više o tome ko je sve umešan u taj jezivi zločinački poduhvat".

Meta

Ljudi iz SBU su brzo upriličili sastanak sa Babčenkom i predočili mu dokumente i snimke razgovora između Hermana i Cimbaljuka.

Ovde se treba podsetiti ko je Babčenko i zašto je trebalo da bude ubijen.

Babčenko je krajem devedestih služio vojni rok u ruskoj vojsci. Borio se u Čečeniji, a zatim poslao ratni dopisnik iz Gruzije, a kasnije i iz Ukrajine.

Nakon što je lično iskusio ruksu intervenciju u istočnoj Ukrajini i ilegalnu aneksiju Krima,, njegovi stavovi o Vladimiru Putinu (na slici dole) su se zaoštrili.

„On (Putin) je uzurpator", rekao mi je Babčenko.

„On je mali diktator koji živi u svom svetu. Hoće da bude kao Napoleon i da objedini sve ruske zemlje".

Do početka 2017, Babčenko je zbog svojih tekstova i stavova koje je iznosio na društvenim mrežama stekao mnoštvo neprijatelja i počeo da dobije pretnje smrću.

Sa porodicom se preselio u Češku, a zatim u Ukrajinu. Uz pomoć starog prijatelja, ruskog emigranta Ajdera Muždabajeva (na slici dole) dobio je emisiju na krimskom televizijskom kanalu ATR.

„Babčenko je tražio bojkot fudbalskog prvenstva i oštrije sankcije za Rusiju", rekao mi je Muždabajev. Pisao je da se sa Putinovom terorističkom državom ne može pregovarati".

„Lov na gamad"

Babčenko se jedne majske večeri kasno vratio kući sa sastanka sa ljudima iz SBU, kaže njegova supruga Olga..

Odmah je otišao do frižidera i nasuo oboma po čašu žestokog pića.

„Pre nego što sam otpila pitala sam ga 'Šta se desilo?' Pričaj'".

Olga (na slici dole) je razgovarala sa nama u sigurnoj kići koju smo iznajmili za intervju.

Tihim, staloženim glasom, ispričala mi je kako joj je suprug objasnio situaciju u kojoj se našao i plan SBU da lažiraju ubistvo.

„Htela sam da pobegnem, da se sakrijem, da uzmem njega i dete i da se svi sakrijemo. Bilo gde, možda na neko pusto ostrvo".

„Pitala sam 'Šta ćemo sad'?' Arkadij mi je bez oklevanja odgovorio da je već odlučio: 'Da pohvatamo gamad".

Porodica se sledećih nekoliko nedelja, dok su trajale pripreme, primirila. Babčenko je u jednom trenutku morao da se pravi da je povredio nogu kao izgovor što ne izlazi iz stana.

A onda je 29. maja operacija dobila zeleno svetlo.

Lažirano ubistvo

Oleksij Cimbaljuk:

„Sve je u stvari bilo vrlo prosto, nemašta posebno da se priča. Pojeo sam supu,pozvao taksi i krenuo da ubijem Babčenka".

Arkadij Babčenko:

„Poveli smo šminkerku, koja mi je stavila senku na lice da izgledam kao da sam izgubio mnogo krvi. Zamrljali su mi usne i napunili usta svinjskom krvlju".

„Onda kad su me kobajagi upucali, pao sam na kolena i iskašljao malo krvi. Šminkkerka mi je stavila okrvavljenu krpu pod nos i rekla: 'Žao mi je, ali mora ovako'".

„Rekao sam: Samo vi nastavite da radite svoj posao, a moj je da ležim ovde".

Olga Babčenko:

„Moj zadatak je bio da se ne mešam i da se koncentrišem kako da odglumim sve kako treba. Razmišljala sam kako da reagujem da izgleda uverljivo".

Oleksij Cimbaljuk:

„Kad sam otvorio vrata, video sam čoveka u lokvi krvi Sve je iozgledalo vrlo realno, šminkeri su obavili sjajan posao."

„Na trenutak sam pomislio: 'Da je ovo stvarno, bilo bi odvratno', Poželeo sam mu dobro zdravlje".

Arkadij Babčenko:

„Odgovorio sam mu da me ne zasmejava dok sam mrtav, da mi ne bi popucala šminka.".

Cimbaljuk je napustio zgradu, a Olga je pozvala policiju i hitnu pomoć.

Babčenka su odvezli, ostavljajući njegove prijatelje skršene od tuge

Olga Babčenko:

„Prvi je došao Ajder (Muždabajev). Boli me kad se setim da je plakao kao malo dete kome su pred očima ubili majku.

„Nkada nisam videla muškarca da toliko plače. Prosto je arlaukao".

„Htela sam sve da im kažem, ali sam znala da ne smem. To je bio najteži deo operacije".

Za slučaj da ih neko posmatra, bolničari su se pretvarali da pokušavaju da spasu Babčenka.

Onda su ga proglasili mrtvim i odvezli u mrtvačnicu.

Potom je portparol policije potvrdio detalje o Babčenkovoj „smrti", a na društvenim mrežama se pojavila fotografija njegovog „leša".

Ajder Muždabajev - Babčenkov drugar iz Moskve i šef televizijske stanice - je izašao ispred zgrade i obratio se okupljenim novinarima.

"Ovo je strašan gubitak za novinarstvo, jer je Arkadij bio jedan od malobrojnih koji su pisali istinu o Rusiji, i zato su ga ubili", rekao im je.

„Ovo je očigledno planirani teroristički čin po nalogu ruske države", kazao je.

U mrtvačnici

Babčenko je ustao sa stola i oživeo.

Arkadij Babčenko:

„To su bila nalčudnija dva-tri sata u mom životu. Sedeo sam u mrtvačnici umotan u čaršav kao Gandi".

„Pušio sam i gledao na vestima kako pričaju da sam bio super lik. U susednoj sobi je patolog testerisao nečiju lobanju.."

Olga Babčenko:

„U tom trenutku sam mu zavidela jer nije moraoni sa kim da razgovara".

„Mislila sam da je verovatnona nekom tihom mestu, a ja sam bila u agoniji, jer su se svi skupili oko mene".

Vest o Babčenkovoj smrti je brzo obišla svet.

U roku od nekoliko sati, o Babčenku se pričalo u Savetu bezbednosti UN, a nekoliko država, uključujući Veliku Britaniju, su izdale saopštenja i izrazile zabrinutost.

Ukrajinski premijer Volodimir Grojsman je otišao korak dalje i direktno optužio istočnog suseda.

„Ubeđen sam da mu ruska totalitarna mašina nije oprostila poštenje i principijelan stav", rekao je na Fejsbuku.

Isplata

U međuvremenu, „ubica" Cimbaljuk je javio Hermanu da je izvršio zadatak.

Poslao mu je poruku koristeći dogovoreniu nadimak za ruskog novinara.

„Napisao sam: 'Crv je zgažen. Pogledaj vesti".

Herman je odgovorio nekoliko sati kasnije i rekao da je previše popio i da je mamuran. Sastanak je zakazan za naredni dan,.

Ali pre nego što je do susreta došlo, ukrajinska služba bezbednosti je odlučila da se umeša.

„Planirali smo da sačekamo još neko vreme, da pustimo da se situacija razvije", kaže šef SBU Vasil Hristak

„Herman je tog dana trebalo da isplati Cimbaljuka, Međutim, suviše se buke diglo oko ovog slučaja, svi mediji su brujali o njemu, tako da smo morali da preduzmemo korake".

Kada je stigla informacija da je Herman kupio avionsku kartu za Italiju, agenti SBU su stupili u akciju i uhapsili ga.

Igri je bio kraj.

Otkrovenje

U pet popodne 30. maja Babčenko se pojavio pred mnoštvom novinara na konferenciji za štampu u sedištu SBU.

Praćen uzvicima zaprepašćenja, Vasil Hristak je objasnop novinarima da je ubistvo bilo režirano.

Babčenko je, ophrvan emocijama, izašao pred mikrofoni izvinio se što je lagao ljude.

„Sahranio sam mnoge kolkege. Sahranio sam prijatelje. Znam koliko je mučno kad izgubite nekog od svojih", rekao je.

„Vereujte mi da nije moglo drugačije".

Snimci iz redakcije Babčenkovog televizijskog programa načinjeni mobilnim telefonom prikazuju radost i nevericu njegovih kolega.

„Samo sam izašao napolje i legao na travu", ispričao mi je Ajder Muždabajev.

„Ležao sam tako oko sat i po i gledao u nebo. Osećao sam se sjajno".

Mnogi Ukrajinci su ceo slučaj doživeli kao pobedu.

Babčenkov život je bio spasen.

Ali, nisu baš svi bili oduševljeni.

Za neke, pogotovo one koji su događaj posmatrali iz inostranstva, to nije bila dobra novinarska priča.

„Meni sve to izgleda detinjasto. Ovo je katastrofa za Ukrajinu", izjavio je Mihael Bočurkiv (na slici dole), analitičar globalnih prilika koji se posebno bavi Ukrajinom.

„Mislim da mnogima izgleda da je Ukrajina po ugledu na Rusiju počela da koristi lažne vesti da bi ljude ubedila u nešto".

Lista za odstrel

Šta je Ukrajina postigla na kraju? Da li je bilo neophodno ići tako daleko?

„Čak i da smo samo spasli život Babčenku, to je uspeh", kaže Viktor Hristak u odbranu operacije.

„Mi smo, međutim došli do liste od 47 meta - novinara, aktivista, građana Ruske Federacije.

„Stekli smo i uvid u aktivnosti ruskih specijalnih snaga na našoj teritoriji".

Lista je - tvrdi SBU - pronađena u mobilnom telefonu Borisa Hermana nakon što je dan nakon lažnog atentata uhapšen.

SBU tvrdi da je lista stigla iz Moskve tek nakon što je javljeno da je Babčenko ubijen, što bi trebalo da opravda prevaru.

Prvi na spisku je Babčenkov šef Ajder Muždibajev. On je odmah prihvatio dvadesetčetvoročasovnu policijsku zaštitu.

Drugi su zauzeli ciničan stav. Oni ukazuju da su na spisku dobrim delom Ukrajinci, od kojih mnogi nemaju skoro nikakve veze s Rusijom.

Sonja Koškin (na slici dole) je među onima koji su odbili zaštitu.

Ona smatra da je spisak sa 47 imena, kao i atentat, lažna, i da je USB dodala 17 imena, uključujući njeno, na prvobitnih 30,

„Njihov glavni cilj je da izazovu strah. Uplašen čovek menja ponašanje", kaže ona.

„Čovek u strahu ne razmišlja s kim će raditi intervju ili šta će postaviti na Fejsbuk, nego kako da ostane živ".

Pitam je šta se u stvari dešava?

„Na kraju od te priče neće ostati ništa. Samo su digli buku da uplaše narod".

SBU insistira da je lista koju su objavili autentična.

Ruska veza

Ukrajinci tvrde da je veza sa ruskim službama otkrivena preko čoveka po imenu Vjačeslav Pivovarnik (na slici dole).

On je Ukrajinac koji živi u Rusiji koji je, kako tvrdi SBU, ključni igrač. Navodno je on izdavao uputstva Hermanu i poslao mu novac i listu meta.

Polovinom juna je objavljeno da je protiv Pivovarnika u dignuta optužnica. BBC je pokušao da stupi u kontakt s njim, ali bez uspeha.

U SBU su mi rekli da su dan nakon lažnog ubistva, a povodom isplate honorara Cimbaljuku, presretnute sledeće poruke preko platforme Signal.

Vjačaslav Pivovarnik:

„Gde si alkoholičaru (odnosi se na Hermanovu sklonost piću)?".

Boris Herman:

„Zdravo. Crkva (odnosi se na raspopa Cimbaljuka) traži ostatk honorara, a ja sam švorc".

Vjačaslav Pivovarnik:

„Koliko?"

Boris Herman:

„Petnaest (hiljada dolara)".

Dosad nijedan novinar nije uspeo da stupi u kontakt sa Pivovarnikom, tako da je navodni posrednik Boris Herman u centru pažnje.

S obzirom na snimke, Herman ne poriče da je sa Cimbaljukom i Pivovarnikom razgovarao o ubistvu.

On, međutim, tvrdi da je sve to bila gluma i da je i on sve vreme radio za SBU. Kaže da je izabrao Cimbaljuka baš zato što je bio pop, pa stoga ne bi mogao da ubije.

Kad se Herman pojavio na sudu, upitao sam ga zašto treba da mu verujemo da nije tražio da Babčenko bude ubijen.

„Zato što nisam idiot. Što mi to treba? Zašto bih u ovakvoj situaciji.... uradio nešto tako glupo?

„Moj zadatak je bio da dođem do liste, a pre toga sam morao da učinim da sve izgleda stvarno".

Uprkos ponovljenim pokušajima, ni od Hermana ni od njegovih advokata nismo dobili nikakav dokaz da je radio za USB,

S obzirom da je Pivovarnik najverovatnije u Rusiji, ne izgleda verovatno da će puna slika o ruskoj umešanosti ikad biti otkrivena.

Ruska reakcija

BBC se obratio ruskoj vladi i zatražio komentar o slučaju Babčenko.

„Prvo sam pomislila da je to čarobno i da je sjajno što je Babčenko živ", rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija zaharova (na slici dole). a onda je dodala so na ranu.

„Ali odmah potom sam pomislila nešto drugo - da li ukrajinski zvaničnici koji su ovo izveli uopšte shvataju šta su uradili?".

„Odsad niko više neće verovati Ukrajincima i njihovim vlastima ako bude budućih sllučajeva nalik na ovaj".

A šta sa Babčenkom i drugim ruskim disidentima u Kijevu koji strahuju za svoju bezvednost?

„Rusija kao država nema niišta sa Arkadijem Babčenkom,. On je slobodan čovek u slobodnom svetu i može da radi šta hoće".

Epilog

Onima koji su direktno učestvovali u lažnom ubistvu život se nepovratno promenio.

Navodni ubica Cimbaljuk izgleda najmanje potresen onim što je doživeo.

Dok se vozamo automobilom po Kijevu, kaže mi da planira da napiše knjigu.

„Rat u mojoj zemlji još traje", kaže on. „Ništa u životu ne nameravam da menjam. Vratiću se ratu, životu, radu i borbi".

Arkadij i Olga Babčenko se možda nikad više neće osećati bezbedno u Ukrajini.

„Ne osećam se sigurno", kaže Olga Babčenko. „Mislim, trenutno smo na bezbednom mestu, ali jednog dana ćemo morati da izađemo iz zaštićene zone. Ne znamo šta će biti s nama ubuduće".

Arkadij Babčenko lako plane kad ga pitaju da li je to što je uradio bilo etično.

„Znam odakle dolaze sve te kritike. Dolaze od ljudi koji hipotetički govore o moralu, etici, dobru i zlu"."

„Baš bih voleo da ih vidim šta bi radili da su na mom mestu. Da im dođu i kažu: 'Platili su čoveka da te ubije.' Da li bi rekli: Neću da sarađujem jer moji čitaoci to ne bi prihvatili i nije u skladu sa novinarskim standardima".

„Da sam tako učinio, neki ljudi bi stradali, a mreža nikad ne bi bila otkrivena".

(BBC News, 08.13.2018)