Држава кô црква, даје опрост свакоме
Недељник 28.09.2018 | Пише Миша Бркић
Опраштање енормног дуга Рударско-топионичарском басену Бор није изузетак него правило вишегодишњег понашања политичара на власти. Све српске владе понашале су се (и понашају се) као Српска православна црква – дају опрост свакоме ко им закуца на врата и тражи милост. И док Цркву тај опрост ништа не кошта, милијарде евра дугова државних фирми падају на грбачу грађана, предузетника и приватних компанија као пореских обвезника
За све је крив неолиберални концепт капитализма. То је најчешћи аргумент љубитеља социјализма у критикама транзиционе стварности Србије од 2000. године па наовамо. „Неолиберални концепт“ је најчешћа критизерска поштапалица којом се користи многобројна клијентела чији је друштвени статус деценијама грађен на успешном исисавању државног буџета. Много је непочинстава у тим критикама сваљено на терет неолиберализма – од малих плата, социјалних
