Septembarski BITEF, Oktobarski salon
Danas 04.10.2018 | Piše: Nina Savčić
Tik tak, tik tak, tik tak… onda ravna linija, pištanje. Dolaze sestre i lekari trkom, počinje oživljavanje… Tako otprilike izgleda umiranje na filmu.
Umiranje u Centru „Sava“ bilo je drugačije. Valjda zato što je bilo pravo. Mirno, tiho, bez aparata i bez reanimacije. Sa veselom ekipom oko replike berlinskog spomenika i snažnim Mocartovim Rekvijemom. Dok sam gledala predstavu nisam znala da prisustvujem stvarnom umiranju. Gospođa L mi je privlačila pogled, posebno kad operski pevači prepuste scenu afričkom ritmu. Odlična gluma, mislila sam, uverljiva… Sad kad znam da je gospođa pred našim
