Пречанска лексика: Циповка или ’лебац који се смеје на Месец
Дневник 22.10.2018 | Дневник.рс
НОВИ САД: Никад нисам био баш раздраган духовитошћу моје бабе (звали смо је Мáјка) Даринке, која је на питање шта се даје за вечеру знала одговарити: ’Леба и прстију, или ’Леба и језика’, али кад год кусам пупушку или парчекању циповке, макар празне – без дрождине, масти или путера с медом – сладак ми је то оброк.
Праву оду том формастом и моћно стабилном хлебу, међутим, чуо сам током традиционалних Пекарско-млинарских дана, а на Новосадском сајму, где је циповки била посвећена једна панел-дискусија, све с детаљним описом како мора да изледа и укус, те како се прави. Мислио сам, али се и разуверио, да о ’лебу, тесту и брашну знам поприлично јер сам некад давно успављиван благим тапкањем сита о дланове док се брашно просејавало, а буђен грмљавином
