Сарајевски мувекит: „Моја сва дужност је да прерачунам време"
Менсур Златар више од пола века брине о тачности сата на сарајевској Сахат кули, једином јавном лунарном сату на свету.
„Моја сва дужност је да прерачунам време&qуот;

Тридесет метара изнад земље, скривен иза прозора са којих се пружа поглед на кровове сарајевске чаршије, налази се механизам који пет векова одређује ритам живота и исламских молитви.
Последњих пет деценија, о том механизму брине Менсур Златар.
Он је мувекит - задужен за исправност и тачност лунарног сата, јединог таквог преосталог јавног часовника, према коме се равна време молитви верника који гледају ка Сарајеву.
„Мувекит у 16. веку, кад се ова кула правила, није имао сатове.
Данас више људи има авион него што је тад имало џепни сат.
Он је био оспособљен да установи време - морао је да познаје астрономију, астрологију, математику&qуот;, говори Златар за ББЦ на српском док гледа у један од најквалитетнијих паметних сатова на својој руци.
Једном седмично, Златар подешава сатни механизам који се наредних седам дана непогрешиво оглашава у тачно време заласка сунца, важног за одређивање времена молитви.

Ко је мувекит
И сам Златар помирљиво каже - данас је мувекит више симболична функција, ту да би се одржала традиција.
„Моја сва дужност је да прерачунам време&qуот;, једноставно описује своју дужност.
Некада је мувекит за то користио инструменте којима је мерена сенка коју прави сунце, његова висина и положај.

Од његове рачунице зависио је распоред молитви верника окренутој том сату и џамији - лунарни сат откуцава 12 сати у време када сунце залази, што је време за једну од пет молитви и почетак новог дана по лунарном календару.
„Посебно је важно да је сат тачан за време месеца Рамазана - то је месец поста, када се пости од прве појаве светлости, до заласка сунца.
Сат мора бити прецизан да се не би упропастио пост.&qуот;
Управо због тога, када Сахат-кула откуца залазак сунца, пале се кандила на оближњој џамији и дневном посту је крај - што је у време Аустроугарске и Краљевије Југославије означавао и топ са Вратника, једног од сарајевских предграђа.
„У социјалистичкој Југославији, док није било топа, ја сам морао бити јако прецизан.&qуот;
Пре Златара, ову функцију обављао је један од имама, али га је одласком у пензију Златар наследио и већ 51 годину стара се о сарајевском времену.

Улица Мувекита
Недалеко од Сахат куле, налази се улица која данас носи назив Мувекита. Спаја две кључне улице центра Сарајева - пешачку зону Ферхадију и улицу Зелених беретки (у СФРЈ познатој као Улица ЈНА).
Назив је добила по Салиху Хаџихусеиновићу Мувекиту, чији надимак долази од чињенице да је обављао функцију мувекита. Хаџихусеиновић је био ерудита 19. века, аутор капиталног дела „Историја Босне&qуот;.
Енглески механизам у турској кули
Бегова џамија, чији је саставни део Сахат кула, саграђена је 1531. године - али се година рођења саме куле не зна.
Претпоставља се да је грађена у 16. веку, а први пут се о њој пише једно столеће касније.
Када је у 17. веку преживела паљење Сарајева у освајањима Еугена Савојског, постала је један од симбола града.
Стари, турски сат време је показивао на само једну страну, па је 1875. године из Енглеске донет нови сатни механизам.

Идентичан оном на манчестерској кули, и данас показује лунарно време - на све четири стране куле.
„У последњем рату, кула је била погођена под кровом са две стране, али је остала да стоји - и механизму није ништа било&qуот;, присећа се тешких дана гранатирања и опсаде Сарајева током које су снаге босанских Срба и ЈНА држале град у блокади готово четири године.
Сатни механизам омогућава Златару да га подеси тако да се свакога дана оглашава два минута раније - када се дан скраћује - а да се не пење на кулу целе недеље.
„Кажем ја Вама - знам тачно кад ће да престане да звони&qуот;, објашњава он док констатује да је добро да нас је на врх куле повео у петак, на време за навијање сата.
Док навија главне зупчанике, да сат не би престао да ради, механизам покреће резервни, мањи тег.
„Сконтао Енглез!&qуот;, са нескривеном радошћу констатује сарајевски „господар времена&qуот;.

Златар - породично име и занат
Укупно 76 стрмих и уских дрвених степеница које воде до врха куле и даље је мање од броја његових година.
Али и у осмој деценији живота, Златар се уз њих попне вешто и спретно, да се не задише.
Иако нас дели четири деценије живота, и у своју радионицу у сарајевској чаршији вратиће се брже од мене, весело ми добацујући савет док нестаје на степеницама низ кулу.
„Први део гледај да идеш на рикверц!&qуот;

Када сиђе са висина сата, Менсур Златар поново је - златар.
„Отац и деда су ми златари, одатле и презиме.
Ја се не бавим трговином него само израдом и поправком злата.&qуот;

Каже да то није искључиво посао већ и љубав - али и да се од те љубави може и мора живети.
„Имам унуке, али они иду у школе - умиру ти стари занати.
Исплативије им је да иду на ове менаџменте&qуот;, са шеретским осмехом наглашава ту њему страну реч док се враћа својим комадићима злата.
Наследника на месту мувекита одредиће Вакуф - некога ко ће, попут Златара, механизам сата држати на оку и чија ће дужност бити да - „прерачуна време&qуот;.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 10.25.2018)
