Српски митови и култови (11): Посмртна свадба
Вести онлине 26.10.2018 | Ненад Љубинковић
У архаичној свести српског народа, оној која је достигла спознају о постојању вечитог кружења, свадба је схватана и доживљавана као особено, оптимистичко опетовање животног циклуса. Започиње чином симболичног умирања, а окончава се двоструким рађањем - заправо двоструким ускрснућем! Момак и девојка симболично умиру за средине којима су до тога часа припадале. Момак се за свагда опрашта од момаштва и свега што је то момковање чинило, девојка се, пак, опрашта од девојаштва.
Појава младожење и невесте подразумева за друштвену заједницу претходну симболичну смрт момка и девојке, а за родитеље - смрт сина и кћери. Нимало случајно, етнолози су на терену сведочили и како приликом момачке вечери синовљеве, мајка у некој забаченој одаји куће плаче и нариче над његовим момачким хаљинама као да јој је син умро далеко од дома. Давно је уочено да одлазак девојке из родитељског дома, поступци који прате тај чин умногоме
