Опсовала ми је мајку, оца, пљунула ме у лице, једва су је задржали да се не свлачи гола пред народом, а онда је кренула кроз прозор

„Исао сам својим послом за Никшић, у прољеце 1952. године. На путу зељезницом из Титограда (Подгорице) за Никшић нашао сам се у купеу са своја три познаника из села. Троје ових путника ишла су за манастир Острог, јер је мајка са једним својим сродником тамо водила своју полуђелу ћерку, која се подуже времена узалудно лијечила. Млада, ова невјеста била је страшно узрујана. Грдила је и псовала све присутне најпогрднијим изразима. Мени је