Од сирочета и монаха до боксерског стручњака (10): Десет година без мајке
Вести онлине 16.11.2018 | Будо Симоновић
- Ја сам у сиротиштима, у Милочеру, Котору и Рисну остао све до 1951. године - наставља свој невесели животопис Павле Бучај - а моје сестре Вјера и Нада за то вријеме су биле у сиротишту у Бијелој. Онда је за мене дошла моја тетка, мајчина сестра Милица. Живјела је у Никшићу, у Мркошници. Била је удата за Ђура Контића, а и она је због брата Јанка провела у затвору 14 мјесеци. Како Ђуро и она нијесу имали своје дјеце, жељели су да ме посине. Тетка ми је послије причала и увијек ме задиркивала како сам у
Кад су мајку у неко доба, послије три године, коначно пустили из затвора, она је још задуго обијала прагове болница и лијечила се од страшних посљедица тамновања, а ја сам за то вријеме био код бабе, њене мајке Марије, у Широкој улици. Тако сам у Броћанцу завршио трећи и четврти разред основне школе. - По изласку из болнице мајка нас је коначно, послије десет година, покупила по домова и гдје се које у том часу затекло. Нашли смо се на голој
