Ljubomir Živkov: Sonice
RTV 02.12.2018 | RTV
FARKAŽDIN - Možda prva reč koja mi se činila boljom od sinonima naučenog u školi bila je sonice, pluralia tantum u narodnom jeziku: te sonice. U zadaćama o godišnjim dobima, ili kako sam proveo zimski raspust pojavljivale su se sanke, ali u govoru su sonice i dalje ostajale sonice.
Delile su se na dečije i na prave, koje vuku konji, ove prve mogle su biti kupovne ili napravljene u kućnoj radinosti: sonice iz radnje bile su lakše, usled čega su se lakše i prevrtale, sonice koje nam je napravio deda bile su za dve osobe; jedna mora da se uskakavči na prednjoj drvenoj prečagi, noge u gumenim čizmama moraju biti na nižoj prečagi za koju je i zakačen povodac, ili štrik, jer usled pomanjkanja reljefa sonice mora neko da vuče
