Ружић: Удруживање градова и општина ради реаговања у катастрофама

Министар државне управе и локалне самоуправе Србије Бранко Ружић рекао је данас да ће се мањак у финансијским средствима и људским капацитетима надоместити удруживањем градова и општина у реаговању на катастрофе и у управљању ванредним ситуацијама, што предвиђа и Закон о локалној самоуправи.

На скупу у Београду, у организацији Сталне конференције градова и општина (СКГО) "Удруживање градова и општина у сливове кроз примену Закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама", Ружић је рекао да се проширила иницијатива Града Краљева о удуживању локалних самоуправа.

"Посебно ме радује што ће се на пролеће следеће године потписати споразум између 18 градова и опшина у сливу Западне Мораве и удруживању финансијских и административних капацитета у решавању заједничких проблема", рекао је Ружић.

То ће, како је рекао, омогућити организовање цивилне заштите и обуку 20.000 људи за реаговање у неприликама.

Додао је да ће важну улогу у ванредним ситуацијама имати и Националана академија за јавну управу "на коју се чекало 15 година". Она ће се бавити обуком и акредитацијом службеника за обуку на пословима смањења ризика и за цивилну заштиту.

Министар је подсетио да се, захваљујући подршци ЕУ од 2016. године, унапређује сарадња градова и општина ради смањења ризика од катастрофа и ради институционалног јачања градова и општина.

Помоћник министра унутрашњих послова Србије Предраг Марић је рекао да је због природних катастрофа неопходно унапредити капацитете на националном и локалном нивоу, пре свега за превентивно деловање и адекватно и ефикасно реаговање у ванредним ситуацијама и у пружању помоћи угроженим заједницама.

Закон о ванредним ситуацијама из 2009. године, рекао је он, "нашао се пред новим изазовима" током катастрофалних поплава 2014. године, када је било угрожено 1,6 милиона људи и материјална штета достигла 1,7 милијарди евра, што је четири одсто бруто-домаћег производа.

"Због тога је било потребно израдити нови системски закон, Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама чији је циљ био да се уведу превентивне мере и да се ефикасно поступа у отклањњу последица", рекао је Марић.

Тај закон обавезује на удруживање локалних заједница при управљању ванредним ситуацијама, превенцији од катастрофа, планирању, обавезује на формирање градских и општинских штабова за ванредне ситуације и успостављање јединица цивилне заштите.

Директор Канцеларије за управљање јавним улагањима Марко Благојевић је рекао да за адекватно реаговање у ванредним ситуацијама нису довољни само новац и инфраструктура, већ се морају обезбедити систем реаговања и одређене процедуре, а од "пресудног значаја је сарадња с локалним самоуправама".

"Решења из закона морају да буду примењена да би закон био добар, па је неопходно да сви сливови река буду покривени удруживањем локалних самоуправа", рекао је Благојевић.

Истакао је да је добро што је нови закон увео санкције, те очекује да ће и то подстаћи на повећање ефикасности реаговања власти.

Генерални секретар СКГО Ђорђе Станичић је оценио да су удруживање локалних самоуправа због ванредних ситуација и израда заједничких планова омогућени Законом о локалној самоуправи и Законом о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама.

"Сарадња с Канцеларијом за јавна улагања је добра и професионална, потребно је само више организованости и одговорности у локалним срединама", рекао је Станичић.

Подсетио је да су потписана два протокола о сарадњи локалних заједница за слив Велике Мораве и горњи слив Дунава, а до краја године требало би да се потпише и за слив Дрине, следеће године за водоток Дунава (Бачки водотоци), и да је покренута иницијатива и за слив Јужне Мораве, "што значи да је велики део локалних самоуправа прихватио ту идеју".

Станичић је истакао да ће се успоставити сарадња и с Босном и Херцеговином, односно с Републиком Српском јер "државне границе не могу бити препрека непогодама".

"Сада имамо идеју да протоколе заменимо споразумима о сарадњи локалних самоуправа и ускладимо их са законом да би се буџетска средства користила на прави начин и показала већа одговорност", рекао је Станичић и додао да су посебно важне обуке младих људи.

Начелник управе Сектору за ванредне ситуације МУП-а за управљање ризиком, Живко Бабић рекао је да нови закон предвиђа низ новина у односу на стари из 2009. године, а међу њима је дефинисање свих ризика.

"Нови закон утврђује и зоне непосредног ризика, па ће се направити централни регистар, а локалне самоуправе у којима послују фирме с опасним материјалима су обавезне да направе екстерне планове заштите", рекао је Бабић.

Нови закон, како је рекао, предвиђа да се јединице цивилне заштите формирају по војној евиденцији, а уводи казнене мере и за руководство општине против којег се могу поднети прекршајне пријаве.

Представница Министарства државне управе и локалне самоуправе Милица Мрковић је истакла да ће се из посебног фонда подржавати пројекти локалних самоуправа кроз израду студије оправданости и набавку опреме.

(Бета, 07.12.2018)