Putin četvrti put među Srbima
Šta su rezultati prethodnih poseta ruskog predsednika Srbiji?
Ruski predsednik Vladimir Putin stiže u Beograd 17. januara, u četvrtoj poseti srpskoj prestonici od stupanja na vlast 2000. godine.
Prema zvaničnim najavama, tokom posete će biti potpisan veliki broj sporazuma koji će produbiti saradnju između dve zemlje.
Putinova poseta najavljena je prošlog leta i prvobitno je planirana za novembar 2018. Mediji su izveštavali kako će tim povodom biti organizovana vojna parada, čime bi se obeleženo sto godina od pobede Srbije u Prvom svetskom ratu. Razlozi za odlaganje nisu saopšteni.
Podsetimo se dosadašnjih susreta Putina sa najvišim srpskim zvaničnicima i konkretnih rezultata tih poseta.
Vladimir Putin: ruski predsednik kao junak akcionog filma
Putin otpočeo četvrti predsednički mandat
Putin i Štazi: Pronađena članska karta
2001: Putin-Koštunica
Dan nakon susreta s američkim predsednikom Džordžom Bušom mlađim u Sloveniji, koji je protekao u prijateljskoj atmosferi, ruski predsednik stigao je u Beograd 17. juna 2001.
Sa tadašnjim predsednikom Savezne republike Jugoslavije Vojislavom Koštunicom, Putin je razgovarao o situaciji na Kosovu, jugu Srbije i u Makedoniji, gde su se u tom trenutku odvijali sukobi snaga policije i albanskih paravojnih jedinica.
U zajedničkom obraćanju medijima, dvojica predsednika su zahtevali primenu rezolucije Ujedinjenih nacija 1244 kojom su 1999. godine postavljeni glavni osnovi za međunarodno civilno i vojno prisustvo na Kosovu.
Putin je iz Beograda otputovao na Kosovo, gde je razgovarao s međunarodnim zvaničnicima i obišao ruske vojnike u sastavu Kfora.
Iako su u junu 1999. stigle na Kosovo pre NATO trupa i zauzele prištinski aerodrom, ruske snage su se u narednih nekoliko godina smanjivale u obimu, da bi u junu 2003. u potpunosti napustile sastav Kfora.
2011: Putin - Tadić
Sledećem dolasku Putina u Beograd na sastanak s predsednikom Borisom Tadićem prethodila je prodaja 51 odsto Naftne industrije Srbije ruskom Gaspromnjeftu u decembru 2008.
Tadić i tadašnji ruski predsednik Dimitrij Medvedev potpisali krovni sporazum o izgradnji gasovoda Južni tok, koji bi prolazio kroz Srbiju.
NIS je prodat za 509 miliona dolara, uz obećanje da će se Srbija snabdevati gasom iz Južnog toka, ali i zarađivati od transporta ovog energenta. Pored naftne kompanije, Rusima je prodato pravo eksploatacije svih prirodnih rezervi nafte i gasa u zemlji u periodu od trideset godina.
Prema istraživanju koje je sproveo portal Insajder u trenutku prodaje, ti resursi vredeli su više od sedam milijardi evra.
U trenutku susreta s predsednikom Srbije, Putin je bio premijer Ruske Federacije, a cilj posete Beogradu u martu 2011. bili su razgovori o izgradnji Južnog toka i status Kosova i Metohije.
Putin je izrazio podršku Rusije očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije na Kosovu, kao i pomoć u inicijativi da se pokrene nezavisna istraga o navodnoj trgovini organima na Kosovu i Albaniji pred Savetom bezbednosti UN.
Ruski predsednik je posetio Hram Svetog Save, gde mu je uručen orden Svetog Save prvog reda.
Takođe, sa srpskom premijerom Mirkom Cvetkovićem prisustvovao je prijateljskoj utakmici Crvena zvezda-Zenit (Sankt Peterburg).
Utakmica je prekinuta na kratko, a „delije" su ovacijama i bakljama pozdravile gosta iz Rusije.
Među prisutnima u loži na popularnoj Marakani, bili su pripadnici niškog organka bajkerskog kluba „Noćni vukovi", što je bio lični zahtev ruskog predsednika koji je osvedočeni ljubitelj motora.
Tramp želi bolje odnose sa Rusijom
Kako je Putinova Rusija pretvorila humor u oružje
Glavni politički saveznik nije najveći investitor u Srbiji
Najavljeno je da će tokom predstojeće posete biti potpisan veliki broj protokola o saradnji u različitim oblastima.
Rusi su zainteresovani za ulaganja u železnicu, a planira se i saradnja u obnovi hidroelektrane Đerdap 2.
Među protokolima, pažnju privlače onaj o korišćenju atomske energije u mirne svrhe, kao i protokol o saradnji u oblasti istraživanja i korišćenja kosmičkog prostora u mirne svrhe, koji će potpisati direktor Roskosmosa i nekadašnji potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin i ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.
Uprkos medijskim natpisima o velikim ulaganjima Rusije u Srbiju, brojke govore drugačije - iznos investicija iz Ruske federacije u Srbiji je 2017. bio 14 puta manji od investicija iz zemalja EU.
Šta god bilo najavljivano kao tema razgovora između Vučića i Putina, najviše vremena će se govoriti o Kosovu, tvrdi spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić.
„Ekonomija nije presudna u srpsko-ruskim odnosima, jer Rusija nema novca za investiranje", kaže on.
2014: Putin-Vučić
Povodom sedamdeset godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu i sto godina od početka Prvog svetskog rata organizovana je vojna parada, kojoj je Vladimir Putin prisustvovao kao počasni gost.
Međutim, zbog „gustog" rasporeda ruskog predsednika, održavanje parade je pomereno sa 20. na 16. oktobar.
Zbog aneksije Krima i sukoba u istočnoj Ukrajini, Evropska unija je julu 2014. uvela sankcije Rusiji. Tokom konferencije s ruskim predsednikom, srpski premijer Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija nikada neće uvesti sankcije Rusiji.
Poseta je izazvala kritike zvaničnika Evropske unije.
„Šta Srbija treba da uradi? Da zbog toga što želimo da pristupimo Evropskoj uniji, kažemo izvinite Rusi, nismo više prijatelji? Gde je tu naš nacionalni interes", rekao je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić tim povodom.
„Rusija i Kina su naša jedina brana da Kosovo postane članica Ujedinjenih nacija", zaključio je on.
Putin je u Beogradu proveo samo šest sati i nastavio dalje ka Italiji, gde je prisustvovao samitu lidera zemalja Evrope i Azije u Milanu i posetio bivšeg premijera Silvija Berluskonija.
U decembru te godine, Rusi su odustali od izgradnje Južnog toka zbog nemogućnosti dogovora s Evropskom unijom, koja zahteva da ista kompanija ne može da se bavi i eksploatacijom i transferom gasa.
2019: Putin - Vučić
Među temama o kojima će Putin razgovarati sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem su priključivanje Srbije na gasovod Turski tok, čija se izgradnja planira u ovoj godini, kao i davanje diplomatskog statusa ruskom humanitarnom centru u Nišu.
Zbog posete ruskog predsednika biće preduzete najviše mere obezbeđenja. Dnevni list Politika izveštava se će Putina čuvati 7.000 policajaca, da je 250 specijalaca već stiglo iz Rusije, te da su sa sobom su doneli tehnologiju za sprečavanje napada dronom.
Do sada nepoznata organizacija Centar za razvoj Beograda najavila je doček ruskom predsedniku i šetnju građana od Trga Republike do Hrama Svetog Save.
Njen predsednik Vladimir Jestrović tvrdi da je najavljena šetnja „apolitična" i da je okupljanje građana predstavlja „ciljeva normalne i pristojne Srbije, koja radi ono što je u njenom interesu i interesu njenog naroda".
Kosovo kao konstanta
Zajedničko svim susretima srpskih zvaničnika s Putinom je tema Kosova, koje je „alfa i omega" svega što se dešava ovde, kaže Jakšić.
Srbija očekuje podršku od Rusije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i zbog toga je „spremna da plati svaku cenu".
Jakšić smatra da je ruski interes „da se situacija na Kosovu nikad ne razreši, jer time i dalje može da se ostvaruje uticaj". Dodaje i da ideju o „zamrznutom konfliktu" podržava većina stanovnika Srbije.
„Ova poseta je potrebna nama, koliko i Rusiji", kaže za BBC jedan neimenovani diplomatski izvor, ukazujući da, bez obzira na činjenicu da je Rusija svetska sila, Putin na mnogim adresama nije dobrodošao gost.
On tvrdi da se ruska politika prema Balkanu i posebno Srbiji nije menjala tokom osamnaestogodišnje Putinove vladavine.
Rusija je strateški zainteresovana za Balkan, a zbog činjenice da ova zemlja nikada nije bila u ratu sa Srbijom, vera je ista, a kulture su bliske, mnogi veruju da ove dve zemlje imaju slične spoljno-političke interese.
Među velikim delom stanovništva, pripadnicima vojske i crkve opstaje mit o jedinstvu slovenskih naroda, tvrdi naš sagovornik.
Bošku Jakšiću se čini da se uloga Rusije u Srbiji promenila poprilično od prvog Putinovog dolaska 2001.
„Tadašnja (Đinđićeva) vlada se obraćala na dve adrese kad je spoljna politika u pitanju - Vašington i Brisel", kaže on i dodaje da se kasnije spoljna politika oslanjala na takozvana četiri stuba: Ameriku, EU, Rusiju i Kinu.
„Sada deluje da je politika izbalansiranija, ali ipak naginje ka jednoj strani", smatra on.
On tvrdi da je Putinova poseta jedan od najvažnijih događaja u poslednjih nekoliko godina, jer se time približava razrešenje geostrateške dileme svrstavanja uz Zapad ili Istok.
„Koliko znam srpsku istoriju u većini slučajeva, mi bismo odabrali Istok", zaključuje on.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 01.16.2019)
