Путин четврти пут међу Србима

Руски председник Владимир Путин стиже у Београд 17. јануара, у четвртој посети српској престоници од ступања на власт 2000. године.

Према званичним најавама, током посете ће бити потписан велики број споразума који ће продубити сарадњу између две земље.

Путинова посета најављена је прошлог лета и првобитно је планирана за новембар 2018. Медији су извештавали како ће тим поводом бити организована војна парада, чиме би се обележено сто година од победе Србије у Првом светском рату. Разлози за одлагање нису саопштени.

Подсетимо се досадашњих сусрета Путина са највишим српским званичницима и конкретних резултата тих посета.

Владимир Путин: руски председник као јунак акционог филма

Путин отпочео четврти председнички мандат

Путин и Штази: Пронађена чланска карта

2001: Путин-Коштуница

Дан након сусрета с америчким председником Џорџом Бушом млађим у Словенији, који је протекао у пријатељској атмосфери, руски председник стигао је у Београд 17. јуна 2001.

Са тадашњим председником Савезне републике Југославије Војиславом Коштуницом, Путин је разговарао о ситуацији на Косову, југу Србије и у Македонији, где су се у том тренутку одвијали сукоби снага полиције и албанских паравојних јединица.

У заједничком обраћању медијима, двојица председника су захтевали примену резолуције Уједињених нација 1244 којом су 1999. године постављени главни основи за међународно цивилно и војно присуство на Косову.

Путин је из Београда отпутовао на Косово, где је разговарао с међународним званичницима и обишао руске војнике у саставу Кфора.

Иако су у јуну 1999. стигле на Косово пре НАТО трупа и заузеле приштински аеродром, руске снаге су се у наредних неколико година смањивале у обиму, да би у јуну 2003. у потпуности напустиле састав Кфора.

2011: Путин - Тадић

Следећем доласку Путина у Београд на састанак с председником Борисом Тадићем претходила је продаја 51 одсто Нафтне индустрије Србије руском Гаспромњефту у децембру 2008.

Тадић и тадашњи руски председник Димитриј Медведев потписали кровни споразум о изградњи гасовода Јужни ток, који би пролазио кроз Србију.

НИС је продат за 509 милиона долара, уз обећање да ће се Србија снабдевати гасом из Јужног тока, али и зарађивати од транспорта овог енергента. Поред нафтне компаније, Русима је продато право експлоатације свих природних резерви нафте и гаса у земљи у периоду од тридесет година.

Према истраживању које је спровео портал Инсајдер у тренутку продаје, ти ресурси вредели су више од седам милијарди евра.

У тренутку сусрета с председником Србије, Путин је био премијер Руске Федерације, а циљ посете Београду у марту 2011. били су разговори о изградњи Јужног тока и статус Косова и Метохије.

Путин је изразио подршку Русије очувању територијалног интегритета и суверенитета Србије на Косову, као и помоћ у иницијативи да се покрене независна истрага о наводној трговини органима на Косову и Албанији пред Саветом безбедности УН.

Руски председник је посетио Храм Светог Саве, где му је уручен орден Светог Саве првог реда.

Такође, са српском премијером Мирком Цветковићем присуствовао је пријатељској утакмици Црвена звезда-Зенит (Санкт Петербург).

Утакмица је прекинута на кратко, а „делије&qуот; су овацијама и бакљама поздравиле госта из Русије.

Међу присутнима у ложи на популарној Маракани, били су припадници нишког органка бајкерског клуба „Ноћни вукови&qуот;, што је био лични захтев руског председника који је осведочени љубитељ мотора.

Трамп жели боље односе са Русијом

Како је Путинова Русија претворила хумор у оружје

Главни политички савезник није највећи инвеститор у Србији

Најављено је да ће током предстојеће посете бити потписан велики број протокола о сарадњи у различитим областима.

Руси су заинтересовани за улагања у железницу, а планира се и сарадња у обнови хидроелектране Ђердап 2.

Међу протоколима, пажњу привлаче онај о коришћењу атомске енергије у мирне сврхе, као и протокол о сарадњи у области истраживања и коришћења космичког простора у мирне сврхе, који ће потписати директор Роскосмоса и некадашњи потпредседник руске владе Дмитриј Рогозин и министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић.

Упркос медијским натписима о великим улагањима Русије у Србију, бројке говоре другачије - износ инвестиција из Руске федерације у Србији је 2017. био 14 пута мањи од инвестиција из земаља ЕУ.

Шта год било најављивано као тема разговора између Вучића и Путина, највише времена ће се говорити о Косову, тврди спољнополитички аналитичар Бошко Јакшић.

„Економија није пресудна у српско-руским односима, јер Русија нема новца за инвестирање&qуот;, каже он.

2014: Путин-Вучић

Поводом седамдесет година од ослобођења Београда у Другом светском рату и сто година од почетка Првог светског рата организована је војна парада, којој је Владимир Путин присуствовао као почасни гост.

Међутим, због „густог&qуот; распореда руског председника, одржавање параде је померено са 20. на 16. октобар.

Због анексије Крима и сукоба у источној Украјини, Европска унија је јулу 2014. увела санкције Русији. Током конференције с руским председником, српски премијер Александар Вучић изјавио је да Србија никада неће увести санкције Русији.

Посета је изазвала критике званичника Европске уније.

„Шта Србија треба да уради? Да због тога што желимо да приступимо Европској унији, кажемо извините Руси, нисмо више пријатељи? Где је ту наш национални интерес&qуот;, рекао је министар спољних послова Ивица Дачић тим поводом.

„Русија и Кина су наша једина брана да Косово постане чланица Уједињених нација&qуот;, закључио је он.

Путин је у Београду провео само шест сати и наставио даље ка Италији, где је присуствовао самиту лидера земаља Европе и Азије у Милану и посетио бившег премијера Силвија Берлусконија.

У децембру те године, Руси су одустали од изградње Јужног тока због немогућности договора с Европском унијом, која захтева да иста компанија не може да се бави и експлоатацијом и трансфером гаса.

2019: Путин - Вучић

Међу темама о којима ће Путин разговарати са српским председником Александром Вучићем су прикључивање Србије на гасовод Турски ток, чија се изградња планира у овој години, као и давање дипломатског статуса руском хуманитарном центру у Нишу.

Због посете руског председника биће предузете највише мере обезбеђења. Дневни лист Политика извештава се ће Путина чувати 7.000 полицајаца, да је 250 специјалаца већ стигло из Русије, те да су са собом су донели технологију за спречавање напада дроном.

До сада непозната организација Центар за развој Београда најавила је дочек руском председнику и шетњу грађана од Трга Републике до Храма Светог Саве.

Њен председник Владимир Јестровић тврди да је најављена шетња „аполитична&qуот; и да је окупљање грађана представља „циљева нормалне и пристојне Србије, која ради оно што је у њеном интересу и интересу њеног народа&qуот;.

Косово као константа

Заједничко свим сусретима српских званичника с Путином је тема Косова, које је „алфа и омега&qуот; свега што се дешава овде, каже Јакшић.

Србија очекује подршку од Русије у Савету безбедности Уједињених нација и због тога је „спремна да плати сваку цену&qуот;.

Јакшић сматра да је руски интерес „да се ситуација на Косову никад не разреши, јер тиме и даље може да се остварује утицај&qуот;. Додаје и да идеју о „замрзнутом конфликту&qуот; подржава већина становника Србије.

„Ова посета је потребна нама, колико и Русији&qуот;, каже за ББЦ један неименовани дипломатски извор, указујући да, без обзира на чињеницу да је Русија светска сила, Путин на многим адресама није добродошао гост.

Он тврди да се руска политика према Балкану и посебно Србији није мењала током осамнаестогодишње Путинове владавине.

Русија је стратешки заинтересована за Балкан, а због чињенице да ова земља никада није била у рату са Србијом, вера је иста, а културе су блиске, многи верују да ове две земље имају сличне спољно-политичке интересе.

Међу великим делом становништва, припадницима војске и цркве опстаје мит о јединству словенских народа, тврди наш саговорник.

Бошку Јакшићу се чини да се улога Русије у Србији променила поприлично од првог Путиновог доласка 2001.

„Тадашња (Ђинђићева) влада се обраћала на две адресе кад је спољна политика у питању - Вашингтон и Брисел&qуот;, каже он и додаје да се касније спољна политика ослањала на такозвана четири стуба: Америку, ЕУ, Русију и Кину.

„Сада делује да је политика избалансиранија, али ипак нагиње ка једној страни&qуот;, сматра он.

Он тврди да је Путинова посета један од најважнијих догађаја у последњих неколико година, јер се тиме приближава разрешење геостратешке дилеме сврставања уз Запад или Исток.

„Колико знам српску историју у већини случајева, ми бисмо одабрали Исток&qуот;, закључује он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.16.2019)