Preplitanje ruske i srpske sudbine počelo Svetim Savom: Jedan razgovor njihovog monaha i našeg Rastka promenio tok istorije
Telegraf 27.01.2019
„Božanstveni mladić sakrivši ovoga nasamo“, piše Teodosije o Rastkovom susretu s ruskim kaluđerom, „ispitivaše ga o Svetoj gori, pošto ga je najpre utvrdio zavetom da neće nikom otkriti njegovu tajnu.“ Slušajući odgovore, potreseni i duboko ganuti mladić je plakao, toliko da se „izvori suza izlivahu kao reka iz očiju njegovih“. Radi se o prelomnom trenutku naše istorije
Srbi su se do duboko u srednji vek kolebali između Rima i Carigrada. Od koga smo tačno primili hrišćanstvo otvoreno je pitanje, kao i vreme kada smo ga primili. Balkan je sve do sredine osmog veka bio pod ingerencijom rimskog pape, o čemu smo već pisali, a i nakon toga su naši zapadni krajevi, gde je bilo jezgro naše države, bili pod papskom vlašću. Ali kada se ono, jezgro, pod velikim županom Stefanom Nemanjom preselilo u Rašku, koja je bila
