Svetski dan borbe protiv raka: Karcinom godišnje odnese 20.000 života u Srbiji
Danas je Svetski dan borbe protiv raka i stižu zabrinjavajuće statistike.
Rak u Srbiji godišnje odnese oko 20.000 života, dok se istovremeno u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti.
Srbija je, prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka, zemlja sa srednjim rizikom obolevanja (na 12. mestu od 40 evropskih zemalja) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi - na drugom mestu odmah iza Mađarske.
Najviše ljudi oboleva od raka pluća, dojke i debelog creva i ove tri vrste čine jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu.
Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca u Srbiji i čini 14,5 odsto svih novih slučajeva raka i više od petine svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca.
Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena - čini četvrtinu svih novootkrivenih slučajeva raka i vodeći je uzrok smrti od raka (15 odsto).
Ovi podaci stižu na Svetski dan borbe protiv raka, koji se obeležava 4. februara od 2000. godine.
Kako je na sajtu objavio Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut", prema najnovijim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na 18,1 miliona ljudi, a registrovano je 9,6 miliona smrtnih slučajeva od svih malignih tumora u 2018. godini.
Tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti, navode.
Tumor pluća na prvom mestu
Maligni tumori pluća i bronha vodeći su i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno treći po učestalosti uzrok obolevanja i drugi uzrok umiranja među ženama sa dijagnozom raka u Srbiji.
Rak pluća je najčešće maligno oboljenje od kojeg u svetu svake godine oboli 1,8 miliona, a umre 1,6 miliona osoba.
Svake godine, više od pet hiljada stanovnika Srbije premine od ove bolesti.
Pušenje je, prema podacima „Batuta", jedan od glavnih uzročnika ovog raka, a nedavne najave da će i u Srbiji na svim javnim mestima pušenje biti potpuno zabranjeno, moglo bi da predstavlja svetlu tačku u ovoj mračnoj statistici.
Svetska zdravstvena organizacija je nedavno najavila uvođenje ovih novih mera, a zvaničnici u Srbiji su najavili da će se nacrt novog zakona pred Vladom naći do kraja godine.
Kako u toj organizaciji za BBC na srpskom kažu, Srbija se, kao potpisnica Okvirne konvencije SZO o kontroli duvana, obavezala da će sprovoditi različite aktivnosti koje su deo Konvencije, a to uključuje i potpunu zabranu pušenja na javnim mestima.
„Sprovođenje ovih mera je veoma važno za poboljšanje zdravstvenog stanja stanovništva, jer dokazi jasno pokazuju da je upotreba duvana najčešći uzrok smrti i bolesti na globalnom nivou.
Zabrinjava to što nema znakova značajnog smanjenja prevalence pušenja u Srbiji u poslednjih pet godina", navodi se u odgovoru koje je od Svetske zdravstvene organizacije dobio BBC na srpskom.
Kako dodaju, potpuno sprovođenje mera vodi do značajnih promena.
„Sa snažnijom politikom, prevalenca pušenja u Srbiji mogla bi se smanjiti za 29 odsto u roku od 5 godina, što bi rezultiralo da se dugoročno izbegne skoro 535.000 smrtnih slučajeva", dodaju.
Od 80 do 90 odsto karcinoma pluća nastaje kao posledica pušenja, kažu za BBC na srpskom u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut".
„Kod muškaraca koji puše više od 25 cigareta dnevno, rizik da umru od karcinoma pluća je 20 do 25 puta veći, a kod žena pušača 12 puta veći nego kod nepušača.
Kod pušača koji puše manje od 10 cigareta dnevno rizik je veći za 2,3 do 4,6 puta u odnosu na nepušače", kažu u „Batutu".
Oko trećine svih smrtnih ishoda od malignih tumora je uzrokovano pušenjem.
Osim što izazivaju rak pluća, procene su da je skoro polovina smrtnih ishoda od dvanaest vrsta karcinoma posledica pušenja. Oko trećine svih smrtnih ishoda od malignih tumora je uzrokovano pušenjem, navode.
„Za najveći broj smrtnih ishoda od raka pluća (80,2 odsto) i raka grkljana (76.6 odsto) odgovorno je pušenje. Globalno se više od polovine smrtnih ishoda od raka pluća kod žena i 70 odsto smrtnih ishoda kod muškaraca mogu dovesti u vezu sa pušenjem."
Odvikavanje od pušenja
U Klinici za pulmologiju Kliničkog centra Srbije postoji posebno odeljenje za odvikavanje od pušenja.
Prema rečima doktorke Ike Pešić sve više ljudi traži pomoć, pošto je svesno posledica pušenja i toga da ne može samo da se izbori sa tim.
„Veliki broj ljudi se plaši raka i to je opravdano.
Međutim, ne treba ih plašiti da će dobiti rak, ali je izvezno da će se kod svakog pušača koji puši duže od deset godina javiti neki zdravstveni problem", kaže Pešić.
Kako dodaje, važno je da svako zbog kvaliteta života što pre prestane s pušenjem.
„Prestankom pušenja zaustavlja se dalje nagomilavanje hemikalija u telu, međutim - duvan je već odradio svoje, a to ne može da se izbriše."
Najčešći maligni tumori kod žena:
- rak dojke
- rak debelog creva i rektuma
- rak pluća
- rak grlića materice
Najčešći maligni tumori kod muškaraca:
- rak pluća
- rak debelog creva i rektuma
- rak prostate
Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut"
Kancer i težina
Jedno nedavno istraživanje Američkog udruženja za proučavanje kancera pokazalo je da kod mlađe populacije opada broj obolelih od kancera koji se povezuju sa pušenjem i infekcijama.
S druge strane, broj mladih obolelih od karcinoma povezanih sa povišenom telesnom težinom raste brže nego broj obolelih starijih generacija.
Istraživanje je pokazalo i da je nagli porast u broju mladih sa prekomernom telesnom težinom u poslednjih 40 godina povećao rizik od kancera kod mladih generacija.
Iz udruženja upozoravaju da ovaj problem predstalja korak nazad kada je lečenje kancera u pitanju.
Istraživanje je obuhvatilo milione lekarskih kartona vođenih u periodu od 1995. do 2014. godine.
Proučavanje poslednje dekade pokazalo je da je sve više dokaza o tome da su određeni tipovi kancera povezani sa prekomernom težinom.
Sa kojim vrstama kancera je povezana gojaznost?
Prema podacima Organizacije za istraživanje raka Velike Britanije, gojaznost je drugi najveći uzrok kancera koji se može sprečiti - posle pušenja koje je na prvom mestu.
Rak debelog creva, rak materice, rak jednjaka, bubrega, jetre, rak žučne kese, jajnika, tiroidne žlezde, kao i vrsta tumora mozga i kancera krvi, ali i rak dojke kod žena koje su prošle fazu menopauze - vrste su koje se povezuju sa prekomernom telesnom težinom.
Naravno, prekomerna težina je samo jedan od faktora. Važni faktoru su i okruženje, kao i genetske predispozicije. Nisu svi ljudi koji obole od ovih vrsta kancera gojazni, niti će svako ko je gojazan oboleti od ovih vrsta kancera.
Ipak, naučnici su jasni da normalna telesna težina smanjuje rizik od nastanka navedenih tipova kancera.
Kako gojaznost vodi do nastanka kancera?
Ima još mnogo pitanja na koja je potrebno odgovoriti, ali naučnici su trenutno saglasni kada su u pitanju tri stvari.
Masne naslage pomažu u čuvanju energije, ali u isto vreme šalju signale do drugih delova tela. Ti signali poručuju ćelijama da se dele mnogo brže, što je rizik od nastanka kancera.
Drugim rečima:
- masnoće proizvode više hormona
- hormoni poručuju ćelijama da se brže i više dele
- ovo povećava rizik od razvoja kancera
Rak je sprečiv i izlečiv
Kako navode u Batutu, čak 40 odsto malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.
Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen ishod je moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 02.04.2019)
Šire se protesti u Gruziji, premijer sada tvrdi da evropski put nije obustavljen
