Шетам због Марије Лукић и свих обесправљених
Данас 21.02.2019 | Пише: Невена Буђевац
На протесте идем кад год могу. Увек сама. Тако је кренуло спонтано – први пут кад сам шетала нисам позвала никог од пријатеља да идемо заједно, а онда сам схватила да ми тако највише прија.
Јер протест не видим као место за дружење, чак ни за разговоре. Имам неки мучан осећај у стомаку сваки пут. Заправо, имам га већ годинама – кад упалим радио (од телевизије сам одавно одустала), кад обесмишљавају образовање именовањем нестручних људи, купљеним дипломама, плагираним докторатима и доношењем лоших одлука у ресору образовања, кад видим да људи сликају гласачки листић, кад донесу закон којим угрожавају Универзитет, кад нас
