Šetam zbog Marije Lukić i svih obespravljenih
Danas 21.02.2019 | Piše: Nevena Buđevac
Na proteste idem kad god mogu. Uvek sama. Tako je krenulo spontano – prvi put kad sam šetala nisam pozvala nikog od prijatelja da idemo zajedno, a onda sam shvatila da mi tako najviše prija.
Jer protest ne vidim kao mesto za druženje, čak ni za razgovore. Imam neki mučan osećaj u stomaku svaki put. Zapravo, imam ga već godinama – kad upalim radio (od televizije sam odavno odustala), kad obesmišljavaju obrazovanje imenovanjem nestručnih ljudi, kupljenim diplomama, plagiranim doktoratima i donošenjem loših odluka u resoru obrazovanja, kad vidim da ljudi slikaju glasački listić, kad donesu zakon kojim ugrožavaju Univerzitet, kad nas
