ВАР систем стиже у Суперлигу - шта то значи и које су највеће препреке

Геометрија, тригонометрија, синус, косинус, углови, тангента, хипотенуза, Питагорина теорема, праве и нормалне линије, али и мало фотошопа - све је то било на цени после 158. дербија.

Бен је извео корнер, Марин центрирао, Боаћи гађао главом и... Шта се после заиста догодило, никада нећемо сазнати.

Ипак, судија је показао на центар - Звезда је изједначила.

На камерама телевизије Арена спорт не види се јасно да ли је лопта заиста прешла гол линију, што је, наравно, изазвало доста свађа на интернету и у комшилуцима широм Србије.

Звезда је убрзо објавила фотографију на којој линије повучене дуж пречке и стативе јасно истичу да је био гол, док је Партизан је ангажовао архитекту, који је вукао линије, мерио углове и израчунао да је јасно да нема говора о голу.

Таквим ситуацијама би ускоро могао да дође крај, јер је Скупштина заједнице суперлигаша и прволигаша донела одлуку да се уђе у процес увођења ВАР система.

„То је сасвим нормално, то је данас тренд у фудбалу&qуот;, каже за ББЦ на српском бивши међународни судија Зоран Петровић.

Међутим, за ВАР су потребни модерни стадиони и много модерних камера које све покривају.

„Ми смо, објективно, много далеко од тога&qуот;, истиче Петровић.

Позитивно, али споро

Многи из света фудбала су за српске медије последњих дана причали о ВАР систему, али можда најмање они који са њим имају највише искуства - фудбалери.

Један од чланова балканске колоније у немачком Ајнтрахту Мијат Гаћиновић каже да је ВАР „генерално ОК ствар&qуот;.

„Само мислим да би људи који раде у ВАР соби требало да преузму више одговорности и да брже доносе одлуке... Често се деси да гледају снимак и на крају опет судија мора да иде да га гледа, па се изгуби доста времена&qуот;, наводи Гаћиновић за ББЦ на српском.

А како је играти кад знаш да те ВАР надгледа?

„Сигурно да су сви опрезнији, јер не може ништа да им промакне. Мени лично не утиче на размишљање, тако да ми је исто кад има и нема ВАР система&qуот;.

Ипак, како каже, за српску лигу је „можда боље да се среде терени, они су највећи проблем&qуот;.

И голман шпанског прволигаша Еибара Марко Дмитровић истиче проблем губљења времена при прегледању снимака.

„То је мала цена за праведнији фудбал&qуот;, каже он.

„Мој утисак је да се и судије и играчи осећају знатно сигурније и мирније због технологије&qуот;.

• Како се будизам ушуњао на стадионе широм света - и Србије
• Последњих 11: Репрезентација земље које нема
• Ко са ким због политике не може да игра фудбал
• 'Спортски Фејсбук' из Србије жели да промени свет

Српски репрезентативац наводи да се судије у Примери доста ослањају на савете из контролне собе, као и да до сада није било већих притужби на евентуалне грешке.

„Сада је можда мало лакше одбрамбеним играчима, поготово када је у питању постављање офсајд замки - иако увек морају да играју до краја, знају да ће судија моћи да провери акцију&qуот;, каже Дмитровић.

„Верујем и да ће ВАР помоћи српском фудбалу, мада ће бити потребно време да се сви навикну&qуот;.

Случај Србија - оранице и новац

„Србија добија ВАР систем&qуот; - тако су протеклих дана гласили наслови у српским медијима.

Међутим, ситуација око српског ВАР система није баш црно-бела (а ни црвено-бела).

Одлука је донета да се „уђе у процес увођења&qуот;те технологије, а план је да терени буду покривени камерама тек од сезоне 2021/2022.

„Колико ја видим нема гаранције да ће се то заиста догодити&qуот;, каже Петровић, који је председник Судијске комисије Фудбалског савеза Србије.

Колико је ВАР далеко, показује и то да тек треба да буде формирано тело које ће припремити нацрт плана за решавање инфраструктурних и финансијских проблема.

Након само једног погледа на суперлигашке стадионе и терене по Србији, јасно је да су ти проблеми велики, јер многи и даље играју на `ораницама`.

Потенцијални проблем је и едукација судија, чија обука за ВАР систем траје између шест и девет месеци. Тренутно само Милорад Мажић и његови помоћници имају ту лиценцу, коју су добили пред Мундијал у Русији.

Када је реч о новцу, инсталирања ВАР система кошта два и по милиона евра, наводи Блиц, истичући ипак да 80 одсто треба да покрије ФИФА, а остатак Фудбалски савез Србије и држава.

Шта је ВАР систем

• Видео ассистант реферее (ВАР) или „видео помоћник судије&qуот; представља систем помоћу којег главни судија може да поново размотри битне тренутке у мечу
• За ВАР систем потребно је између осам и 12 камера на тачно означеним местима на стадиону - у линији са голом, казненим простором...
• Помоћ ВАР система користи се за четири ствари - голове (и све што доводи до њих или их спречава, попут офсајда или фаулова), пенале, директне црвене картоне или ситуације када је погрешан играч добио жути или црвени картон
• Функционише тако што на стадиону постоји ВАР соба у којој судије на мониторима посматрају шта се дешава на терену. У случају сумњиве ситуације они сигнализирају главном судији, који прекида меч и рукама показује знак правоугаоника, тј. монитора. Након тога, он одлази поред терена где на екрану може да погледа шта се догодило
• Систем је први пут тестиран у Холандији, у сезони 2012/2013, а широм света постао је познат током Светског првенства у Русији прошле године
• Током 2018. ВАР је и званично уписан у правила фудбалске игре
• Од најјачих лига света ВАР тренутно користе Италија, Шпанија, Немачка, Француска, а има га и у Лиги шампиона и Лиги Европе. Енглеска Премијер лига користиће ВАР од наредне сезоне, а ускоро стиже и у Хрватску

Вембли и Зимбабве

Петровић сматра да одлука о инсталирању ВАР система на српским стадионима није исхитрена и да је рок одговарајући.

„На крају крајева, можда се 2021. дође до закључка да ми то не можемо да испунимо и онда би се рок вероватно пролонгирао&qуот;, каже он.

Како наводи, ВАР ће прорадити тек кад буду испуњени „минимални услови да све буде равноправно у поређењу са другима&qуот;.

„То има смисла, технологије треба да се једнако примењују на Вемблију и у Зимбабвеу, јер то треба да буде иста игра, што је и мото Фифе и Уефе - једнако за све&qуот;, истиче Петровић.

Ипак, он истиче да ВАР систем не може да искључи све потенцијалне грешке судија.

„Оно што је важно је та гол-лајн технологија - битно је да голови буду постигнути регуларно и то би мислим било сасвим довољно&qуот;.

Међутим, није сигуран колико судије имају добро мишљење о ВАР-у.

„Суђење се некада базирало на томе да је судија тај који доноси врховну одлуку. Сад ће то морати да се мења, јер ће све морати да раде уз помоћ видео технологије и то одмах није иста прича.

„Поред тога, некад се то ко је бољи судија мерило по томе ко је мање грешио - а нема безгрешних, такав не постоји. Сад ће вероватно по томе ко је мање искористио ВАР, што и не зависи толико од судије&qуот;, истиче он.

Пенал!

Да, ВАР није безгрешан - или људи нису безгрешни, што се небројено пута показало као тачно.

Проблема у најважнијој споредној ствари на свету има и поред силне технологије која је окупирала стадионе.

На пример, у Португалу се догодило да навијачка застава блокира једну од камера, док у Аустралији судија због техничких проблема није могао да погледа снимак спорне ситуације.

Фифа је после Мундијала у Русији ВАР прогласила успешним, али је и тамо било спорних ситуација, које ни ВАР није решио.

Иран је, ето, добио пенал када је играч Португала играо руком у својих 16 метара, а Нигерија за сличну ситуацију против Аргентине није.

Опет је то до процене судија.

Дакле, ВАР је много кориснији када су у питању неке чињеничне ствари - да ли је био офсајд и, много важније, да ли је лопта прешла гол линију.

Чисто да љубитељи фудбала не морају да траже радне свеске из математике, као после 158. дербија.

Необична ситуација виђена је недавно у Италији, на мечу између СПАЛ-а и Фиорентине.

СПАЛ је постигао гол, али је претходно био фаул у њиховом шеснаестерцу, па је судија поништио гол и досудио пенал за `Виолу`.

Душа

Међутим, српске навијаче сигурно више боли она ситуација са Мундијала, када је Митровић оборен у шеснаестерцу Швајцарске, што је судија протумачио као фаул у нападу.

„То је нешто што нас погађа, па се тога сећамо&qуот;, каже Петровић уз осмех.

„Било је и других грешака, али је фудбал одувек био такав - они који користе највише шанси и не промашују су најбољи играчи и тимови, а тако је и код судија.

„Грешка је нормална - и судије и играча и тренера, али и публике... И публика доста греши у неким стварима&qуот;.

Иначе, постоје и они који ВАР критикују речима да „убија душу фудбала&qуот;.

Петровић сматра да се то неће догодити ако судије технологију буду користиле само кад треба.

„Та граница је врло танана - постоји увек опасност да се пређе у ситничарење и да се и најситнија одлука проверава, што би заиста убило душу фудбалу.

„Па видимо шта се дешава у одбојци, протестују за неке ствари које ни онај челенџ систем није програмиран да гледа&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.01.2019)