Ljubomir Živkov: Joca Maksimov
RTV 09.03.2019 | RTV
FARKAŽDIN - Kad smo počeli da pravimo praćke od ciglje, vrlo opasno premda neprecizno oružje, nismo ni znali da to nije naš izum. Uzme se polutina ciglje, veže se ličinom oko njenog nevidljivog struka, iskoristi se nesavršenost i iskrzanost ivica da se ličina uglavi u dva naspramna useka, onda se ciglja vrti i u podesnom momentu se pušta da odleti. Gađali smo u početku kamaru pleve, pa dud, ali smo čuli da je Duša Torački - kad su on i moj baba bili deca, a Joca Maksimov je još mlađi - ovim projektilom, da
Joca je, obdaren odmalena visokim glasom, upalio avliju tražeći ne toliko prvu pomoć koliko pravdu i kaznu za počinioca, ovaj je sa drugim očevicima dotrčao u avliju, i sam verovatno iznenađen onim što je proizveo. Ugledavši ih kako trče ka njemu Joca je digao još veću dreku, ali mu je Duša rekao: “Daću ti praćku”, i pogođeni je smesta isključio alarm, uzdahnuo onim trostepenim uzdahom, kojim se napušta plakanje i prihvatio se i on svijetlog
