Српска су села горела: Сваком сам пламену знао име...
Правда 15.03.2019 | Два у један
Ноћ нас је тог проклетог 17. марта 2004. затекла на путу ка метохијским енклавама.
Пише: Михаило Меденица Пројурили смо Дреницом без светала… Суманута “деца орла” и ђавола славила су крвави пир. Уплашио сам се као мало кад до тад, а нимало ме није било страх- никакво зло није могло да нас задеси на божијем метоху, а лица суштог зла свукуд око нас… Никад јасније нисам видео српска села у ноћи- горела су! Ништа тужније него кад сваком пламену знаш име, знаш домаћина, свештеника, преславу… Господ нас је водио кроз огњену врзину,
