Блејање, смарање, доколичарење: Зашто је важна досада?
Недељник 22.03.2019 | Пише Зорица Марковић
У добу пре могућности да се листа екран или п.с.е. (пре смартфон ере), постојао је сваки облик досаде. Али постојала је и врло популарна "блеја" ("изблејали смо мало"), као доколичарење или активно губљење времена у којем се на неки специфичан и испуњујући начин ужива
Нема тежих речи од "смарати се". Празан ход у протоку времена нивоа "убија колико је досадно" може да изазове ниво психофизичког бола равног осећају одумирања. Досада праћена немогућношћу да се промени активност и преусмери пажња -- као са читања овог текста -- на нешто због чега ће престати да буде заморно или тескобно, најгори је облик досаде. Онај ко је искусио ту жељу за искакањем из коже, зна и степен олакшања који настаје са
