Seku i ruše sebe jer su panjevi koji nikad nisu bili drvo
Nedeljnik 22.03.2019 | Piše: Mihailo Medenica
Ljuti su na Beograd jer ih je uvek zvao da se zajedno igraju a oni su više voleli da stoje negde u ćošku i mrze decu koja su rasla veća od drveća.
Tata, zašto su posekli drvo? Bilo je veliko, sine, preveliko... Pa zar drvo ne treba da bude takvo i... Ne, sine, ne treba! Malim ljudima smetaju velika drva... Zašto, tata?! Zato što njima smeta sve što je veće od njih, ljubavi. Pa drvo je veće od svakoga... Nije, sine, od ljudi nije. Od tebe nije, vidiš... Kako nije, tata, vidiš koliko je, ne mogu ni najnižu granu da dohvatim? Ne meri se tako visina drveta, pile moje, već uspomenama...
