Секу и руше себе јер су пањеви који никад нису били дрво
Недељник 22.03.2019 | Пише: Михаило Меденица
Љути су на Београд јер их је увек звао да се заједно играју а они су више волели да стоје негде у ћошку и мрзе децу која су расла већа од дрвећа.
Тата, зашто су посекли дрво? Било је велико, сине, превелико... Па зар дрво не треба да буде такво и... Не, сине, не треба! Малим људима сметају велика дрва... Зашто, тата?! Зато што њима смета све што је веће од њих, љубави. Па дрво је веће од свакога... Није, сине, од људи није. Од тебе није, видиш... Како није, тата, видиш колико је, не могу ни најнижу грану да дохватим? Не мери се тако висина дрвета, пиле моје, већ успоменама...
