Када наставници престану да буду педагози, Србија нема (светлу) будућност
Луфтика 03.04.2019 | Јована Кешански
Пре годину дана написала сам текст који бих могла назвати „Поправни из живота“ у ком се осврћем на све оно што сам у школи научила и колико ми је то користило у животу.
Споменула сам да сам била вуковац који данас не зна разломке и да ме не занима регенерација кишне глисте јер у 39-ој махом учим да регенеришем себе кад ме пола нестане. Навела сам да сматрам да је минимум пола градива улудо и да би било много боље да се деца у школама уче вештинама које ће им користити за живот, неким практичним знањима и пре свега здравим вредностима. Поводом тог текста, једна наставница осетила је потребу да у коментару
