Kada nastavnici prestanu da budu pedagozi, Srbija nema (svetlu) budućnost
Luftika 03.04.2019 | Jovana Kešanski
Pre godinu dana napisala sam tekst koji bih mogla nazvati „Popravni iz života“ u kom se osvrćem na sve ono što sam u školi naučila i koliko mi je to koristilo u životu.
Spomenula sam da sam bila vukovac koji danas ne zna razlomke i da me ne zanima regeneracija kišne gliste jer u 39-oj mahom učim da regenerišem sebe kad me pola nestane. Navela sam da smatram da je minimum pola gradiva uludo i da bi bilo mnogo bolje da se deca u školama uče veštinama koje će im koristiti za život, nekim praktičnim znanjima i pre svega zdravim vrednostima. Povodom tog teksta, jedna nastavnica osetila je potrebu da u komentaru
