Геноцид у Руанди : Нација обележава 25 година од масовног злочина
Нација ће туговати 100 дана- колико је 1994. године трајао геноцид у којем је убијено 800.000 људи.
Обележавање 25 година од геноцида у Руанди у којем је страдала десетина од укупног броја становника те земље почело је комеморацијом.
Земља ће туговати 100 дана, колико је трајао и геноцид у којем је масакрирано 800.000 становника Руанде.
Већина су били припадници мањине Тутси, које су убили етнички екстремисти Хути.
Председник Пол Кагаме, који је предводио снаге које су окончале геноцид, упали ће пламен сећања у меморијалном центру у главном граду Кигали.
Кога ће се Руанда сећати ?
Прву недељу комеморације започеће председник Кагаме паљењем пламена у меморијалном центру, где је сахрањено 250.000 жртава.
61-огодишњи председник, који је водио земљу док геноцид није окончан, требало би да одржи говори у Конгресном центру Кигали.
Он ће онда предводити бдење на Националном стадиону Амахоро, који су Уједињене нације користиле како би заштитиле Тутсе од убијања.
Ко ће учествовати ?
Бројни међународни лидери ће присуствовати неком од догађаја. Већином је реч о лидерима из Африке, а некадашњу колинијалну силу, Белгију, представљаће премијер Чарлс Мајкл.
Француски председник Емануел Макрон неће присуствовати обележавању. За ову недељу он је заказао панел дискусију о улози Француске у том геноциду.
Француска је била блиски савезник владе под вођством Хутуа пре масакра и оптужена је да је игнорисала знакове упозорења и да је обучавала војску која је извршила нападе.
Француску ће представљати посланик из Руанде, Херве Бервиле.
Председник Уганде Ијовери Мусевени такође неће бити присутан. Он је оптужен за подршку руандским побуњеницима који се противници Кигалија.
Ношење ожиљака
Флора Драри из Кигалија
У подне, Руанда ће заћутати како би се сетила стотине хиљада мушкараца, жена и деце који су изгубили животе током 100 дана 1994. године.
За преживеле, успомене никад не бледе. Иако је прошло четврт века, то не изгледа тако. Они још увек носе ожиљке из тих дана, и дословно и фигуративно.
И даље морају да објашњавају својој деци зашто немају баке и деде, тетке и стричеве. И даље сањају о ужасима којима су присуствовали.
Дакле, иако је данас важно подсетити земљу и свет на оно што је изгубљено пре 25 година - и на мир који је постигнут - јасно је да преживелим треба мало да се тога сете.
Како се десио геноцид?
Дана 6. априла 1994., оборен је авион у којем се налазио тадашњи председник Жувенал Хабиариман - припадника Хута. У нападу су сви страдали.
Хутски екстремисти за напад су окривили побуњеничку групу Тутса, Патриотски фронт Руанде (ПФР). Они су одбацили оптужбе.
У добро организованој кампањи покоља, војници су добили листе за одстрел Тутса. Многи су убијени мачетама уз ужасне бруталности.
Једна од паравојних јединица била је омладинско крило владајуће странке, Интерахамве, која је постављала блокаде на путевима како би пронашла Тутсе, подстицала је мржњу у радио емисијама и вршила је претресе кућа.
Како се завршило ?
Мало је учињено на међународном плану како би се убиства зауставила. УН и Белгија су имале снаге у Руанди, али мисија УН није добила мандат да делује. Белгијанци и већина мировних снага УН-а су се повукли.
Патриотски фронт Руанде, који је подржала Уганда, почео је да ослобађа земљу и марширао је ка Кигалију. Око два милиона Хута побегло је углавном у Демократску Републику Конго,
ПФР је оптужен да је убио хиљаде Хута док је преузимао власт. Патриотски фронт Руанде то пориче.
Међународни кривични суд за Руанду, са седиштем у Танзанији, осудио је десетине Хута за улогу у убиствима, а стотине хиљада људи је процесуирано пред судовима у Руанди.
Какво је стање у Руанди сада?
Геноцид је бацио сенку на опоравак и говор о етничкој припадности је и даље незаконит.
Али земља се економски опоравила, уз помоћ политике председника Кагамеа која подстиче брз раст и технолошки напредак.
Он је освојио трећи мандат на последњим изборима 2017. године са 98,63% гласова.
Раст је и даље добар - 7,2% у 2018. години, према подацима Афричке банке за развој.
Међутим, критичари Кагамеа кажу да је он превише ауторитаран и да не толерише неслагање.
(ББЦ Невс, 04.07.2019)
