Како су могли убијати бебе, старе и изнемогле и палити све?
Данас 02.05.2019 | Пише: Јелена Диковић
Аднан Зец, који је као дечак преживео масакр у Ахмићима 1993. године у којем су му убијени родитељи и сестра, говори за Данас Као тринаестогодишњак, тог 15. априла 1993. године сам, у поподневним сатима, дошао из школе и у кући чуо родитеље како забринуто причају о томе да комшије Хрвати одвозе своје породице из нашег села – Ахмића.
Родитељи су разговарали да ли је то разлог за панику или само нешто што се спонтано дешава. То вече смо сви легли спавати прилично узнемирени због одласка наших комшија. У раним јутарњим сатима пробудила нас је јака пуцњава која није престајала. Успјели смо сви у неколико секунди устати и онако у пиџамама доћи до улазних врата степеништа и ту се склонити – почиње за Данас своју причу Аднан Зец, који је као дечак преживео масакр у Ахмићима
