Скуп у Блајбургу: Људи у црном и „врх хрватског леденог брега"

Две плавокосе девојчице, старе не више од пет година, гледају директно у камеру.

Обучене су скроз у црно - црне капе, црне кошуље, црне панталоне.

Лево и десно од њих су два дечака, који су нашли неку занимацију па гледају ван кадра, ко зна где. И они су скроз у црном.

Одмах иза је двоје одраслих - плавокоса жена пријатног изгледа и мушкарац којег је фотоапарат замрзнуо баш у тренутку док гледа у децу.

Свима се на реверима и капама јасно види велико латинично „У&qуот;, препознатљив симбол усташког покрета у Другом светском рату.

Фотографија те породице, са неког од претходних скупова у Блајбургу, често се може наћи у текстовима о аустријском градићу на граници са Словенијом.

Град у којем живи тек нешто више од 4.000 људи познат је широм Европе по томе што се сваког маја врати у 1945. годину, када на површину испливају све поделе хрватског друштва.

Све је почело неколико дана по завршетку Другог светског рата, када су усташки војници и они који су сарађивали са Независном Државом Хрватском покушали да побегну у Аустрију. Но, враћени су у Југославију, и убијено је неколико десетина хиљада људи.

Обележавање тог догађаја у Блајбургу једни називају „усташким дернеком&qуот;, а други „комеморацијом којом се обележава ратни злочин и злочин против човечности&qуот;.

Свађа и релативизација

„У Блајбургу се окупљају они који тврде да учествују у верској комеморацији за погинуле хрватске војнике&qуот;, каже за ББЦ на српском Гордан Духачек, новинар загребачког портала Индекс.

„Међутим, прави карактер је клерофашистичко окупљање, када се плаче над убијеним усташама, партизани се приказују као злочинци, а убијене усташе као невине жртве&qуот;, додаје он.

Како каже, тај догађај нема никакве везе са „пристојном верском комеморацијом која би обележила историјски догађај и која не би служила покушајима рехабилитације усташа&qуот;.

Скуп у Блајбургу већ годинама изазива велику пажњу читаве Европе.

Усташке униформе, шаховнице са првим белим пољем - као у време НДХ - као и покличи „За дом спремни&qуот; само су део колорита који сваког пролећа задеси мирни аустријски градић.

• Дан победе - кад је пао фашизам, а родила се нова Европа
• Ај Кармела, Но пасаран, две Шпаније и Југословени
• Србија и антифашизам: Шта деца данас уче

Често се појаве и вести да је аустријска полиција ухапсила неколико особа због кршења закона о величању нацизма.

Све то утиче на атмосферу у Хрватској, па се сваког маја Хрвати „крвнички свађају, нападају или бране скуп&qуот;, истиче Духачек.

Историчар Хрвоје Класић, са Филозофског факултета у Загребу, наводи да је Блајбург део покушаја релативизације злочина из Другог светског рата.

„Када то нису успели, десничари су преузели другу тактику и рекли себи 'ок, ако морамо да критикујемо тај период, онда ћемо то радити и према периоду после рата, па ће се изгубити однос ко је позитивац, ко негативац, ко је поражен, а ко победник'&qуот;, каже Класић за ББЦ на српском.

„Тога у Хрватској имате и данас, па председници неких странака често постављају реторичко питање да ли је Загреб ослобођен 8.5.1945, када су у њега ушли партизани, или је тада пао&qуот;.

Освета

Тог 30. априла 1945. Адолф Хитлер је извршио самоубиство. Месец и кусур дана касније Немачка је у Берлину потписала безусловну капитулацију.

Партизани су градове некадашње Југославије редом ослобађали од немачке окупације.

Усташки војници и сви који су имали икакве везе са Независном Државом Хрватском, савезницом Немачке и Италије формираном током рата, морали су да беже.

Средином маја су код Блајбурга прешли границу Словеније и Аустрије, намеравајући да се предају британској војсци. Међутим, Британци их одбијају и говоре им да се врате и предају југословенској војсци.

На самом Блајбуршком пољу није било смакнућа, али је оно узето као симбол свега што се након тога дешавало широм Словеније - а било је масовних ликвидација.

„Блајбург је освета&qуот;, каже Класић.

„Колико је тачно људи убијено не знамо тачно, али је данима након тога сигурно страдало између 70.000 и 90.000 људи&qуот;.

• Други светски рат потресао и свемир
• Дан Д: Бункери у новом светлу
• Славни пољубац отишао у вечност
• Тату мајстор Аушвица – и његова тајна љубав

Како наводи, током СФРЈ се о томе „с разлогом није причало, јер је то највећа срамота за партизански антифашистички покрет&qуот;.

„Четири године су се храбро борили и гинули за иделе који су потпуно супротни са свиме што се догодило након тог 15. маја.

„Из жеље за осветом, али и из страха да би усташе могле да се приклоне Британцима у рату против комуниста, све се претворило у стравичан злочин&qуот;, наводи Класић, истичући да је обрачуна са колаборационистима било широм Европе, али не толико и на тај начин.

Прво окупљање у Блајбургу одржано је 1953. године и било је маргинално, са свега неколико десетина људи, да би све оживело почетком деведесетих, почетком успона Хрватске демократске заједнице.

„Тада је све добило нови наратив - да се тамо догодила велика трагедија хрватског народа и да је извршен геноцид над Хрватима, као да их у партизанима уопште није било&qуот;, истиче Духачек.

Политика

Велику улогу у тензијама око Блајбурга имали су и водећи људи Хрватске.

Духачек каже да су хрватски политичари и Блајбург имали „занимљиву и кривудаву историју односа&qуот;, док је Класић раније истицао да они „у Блајбург желе да иду, а у Јасеновац морају&qуот;.

„Фрањо Туђман никада није био у Блајбургу, нити му је то икада пало на памет&qуот;, наводи Духачек.

„Зато је један од његових наследника, премијер Ивица Рачан, био у полуприватној посети - одао је почаст убијенима, али у исто време осудио НДХ и хрватски режим&qуот;.

Негде у то време покренута је прича да Сабор - хрватски парламент - буде покровитељ службеног скупа у Блајбургу, што се и догодило.

Та ситуација је трајала све до 2011. и доласка на власт Социјалдемократске партије и Зорана Милановића, када је покровитељство укинуто, али је обновљено четири године касније, након повратка ХДЗ-а. У међувремену је Блајбург постао контроверзна тема широм света, а европски медији га називају „највећим неонацистичким окупљањем у Европи&qуот;.

У Блајбург је одлазила и хрватска председница Колинда Грабар Китаровић.

„Она је увела ту бизарну праксу да не учествује ни на каквим званичним комеморацијама, већ сама оде мало у Јасеновац, па мало у Блајбург, фотографише се и мисли да је то довољно, што је пресмешно&qуот;, истиче новинар Индекса.

„Ове године је зглајзнула више него иначе - у Блајбург је отишла 8. маја, на Дан ослобођења Загреба. Е, сад, ако није знала шта тај датум значи - то је катастрофа, а ако је знала - онда је њена порука још гора&qуот;.

Дијаспора и антифашизам

Класић истиче да је Блајбург само „врх леденог брега&qуот; свега што се последњих деценија дешава у Хрватској.

„Он је део приче о ревизионизму која је почела током деведесетих, када је на службеном нивоу све деловало супер и када је антифашизам био део Устава.

„Међутим, ревизионизам је у међувремену постао све јачи, партизани су губили улице, а добијали их министри НДХ, антифашистички споменици су рушени, а у јавности се све чешће могао чути усташки поздрав 'За дом спремни'&qуот;.

Као један од важних фактора Класић види велики број људи из хрватске дијаспоре који су постали битни у политичком, војном и дипломатском животу земље.

„Ти људи су неретко имали неке усташке корене у породици, што наравно не значи да су и они били усташе, али је однос према том периоду био исти као међу хрватском емиграцијом после 1945. године.

„Тада се од целог Другог светског рата гледало само на 10.4.1941, када је основана НДХ и 15.5.1945, када је дошло до Блајбурга. Све између - Јасеновац, Јадовно, масовно злочини - све је то пало у други план&qуот;, наводи Класић.

• Хитлер и његова другарица - јеврејска девојчица
• Хитлерови акварели на аукцији у Берлину
• Рудолф Хес је заиста извршио самоубиство у затвору

Како каже, била је битна идеја стварања хрватске државе и жртве пале за тај циљ, а тај сценарио „поновљен је и током деведесетих&qуот;.

„Као и 1941. створен је тај наратив да се Хрвати за независну државу боре против Југославије и комунизма, а да претњу опет представљају Срби&qуот;.

Ипак, он истиче да су екстремни националисти у Хрватској увек мањина, али су „гласни и агресивни, па остављају утисак да их је више него што јесте&qуот;.

„Блајбург је таквима најбољи аргумент за став да је антифашистички покрет био и злочиначки.

„То је муниција свима који кажу 'приговарате нам за Јасеновац и Јадовно', али ми смо створили хрватску државу, а ви сте чинили злочине и ушли у Југославију...

„То је борба која приказује поделу која је и дан данас присутна&qуот;, закључује Класић.

Позитивци и негативци

Ситуација у хрватском друштву данас није нимало једноставна, а на снази је одавно нека врста пат позиције.

Где би могло да буде решење?

„Идеално би било да хрватско друштво већински схвати да су партизани били позитивци, а усташе негативци и да се око тога створи друштвени консензус&qуот;, каже Духачек.

„У таквој атмосфери би онда могло бити могуће организовати некакву службену комеморацију за људе који су убијени у партизанској одмазди, а која не би функционисала као проусташки скуп&qуот;, додаје он.

Међутим, како каже, тренутно се то не дешава, већ су често усташе гоод гуис, а партизани бад гуис.

„Није ствар у томе да се ово аутоматски превазиђе, него да се на демократски начин води континуирана расправа, али не тако да цело друштво буде једноставно блокирано.

„Ми овде цео мај проведемо расправљајући о партизанима и усташама, навијамо за своју страну и уживамо у овом или оном поразу или бламажи друге стране...

„То, једноставно, није здраво&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.18.2019)