Ljubomir Živkov: Otvoreni dosije
RTV 01.06.2019 | RTV
FARKAŽDIN - “Gledaj pa isteraj kome oko!” Ovim bi rečima bio propraćen svaki pokušaj da napravimo strelu, tako smo mi zvali i luk, napravljen od bresta, a tako se zvala i sama strela od trske, tanke kao dečiji mali prst, na koju si radi kakve-takve upravljivosti mogao da na vrhu okomotaš žicu, dovoljno međutim tanku da ne pokrja trsku. Strela Mileta Pajinog imala je ekser na vrhu, zabadala se u drvenu kapiju i treperila kao struna dok se ne bi smirila, ako bi je odapeo izbliza probijala je i koru duda,
“Gledaj pa razbi koji pendžer!”, tako su odrasli nazdravljali svakoj novonapravljenoj praćki, oko čijih je sastojaka uvek bilo muke, trebalo je nabaviti dovoljno dugačku traku očuvane gume, pa parče kože (gde će biti uštinuta municija), dobro, rašlje si lako mogao da napraviš, kao i da nađeš parče kanapa. Prirodne municije bilo je na savijutku Tamiša zvanom i sad Šljunak, tu napuniš džepove kamenčićima odgovarajućeg kalibra, i odjedared si
