Nedostaju sve spisateljske krvne grupe
RTS 23.06.2019
Kad umre slikar, jasno je: za njim ostaju nesumnjivi objekti lepote o kojima vodi brigu Kuća legata; kad umre arhitekta, njegova dela u prostoru slave ga svakog dana; kad umre pisac za njim ostaje gomila hartije u prašnjavim kutijama ili u boljem slučaju, rasuti fajlovi na mnogo računara.
Ima li smisla čuvati zaostavštinu pisaca? Na ovo pitanje gotovo da ne treba davati odgovor. Danas se to radi porodično, dakle pojedinačno, entuzijastično, nesistematično, u oskudici i nemaštini. Što ne probamo institucionalno: recimo u "Kući srpskih pisaca". "Kuća srpskih pisaca" na jednom mestu bi objedinila svu pisanu i elektronsku zaostavštinu srpskih pisaca poslednje polovine dvadesetog veka i početka dvadeset prvog stoleća i istraživanjem i
