Отишао сам у цркву да се "раскрстим", али ме је свештеник шокирао: Због тога нећу да крстим сина
Телеграф 15.07.2019
На веронауци уче децу да без крштења нико, ма колико добра чинио у животу, не може да оде у рај. Да ли и ви можете да поверујете у то?
Кум, који ме је венчао у цркви, на слави ме је упитао "Кад ћеш да крстиш малог?". Никад! Ко сам ја да њега крстим? Нека одлучи сам, кад порасте. И ту је планула ватра. Није очекивао тако одлучан одговор од мене. Ипак сам православац и славимо славу, негујемо то кумство и понекад обиђемо и неки манастир. Али, да ли сам ја то желео да будем, хришћанин, православац, крштен? Не знам. Како време протиче мислим да нисам. Све више ме стеже. Попови, мантије, цркве, норме,
