Otišao sam u crkvu da se "raskrstim", ali me je sveštenik šokirao: Zbog toga neću da krstim sina
Telegraf 15.07.2019
Na veronauci uče decu da bez krštenja niko, ma koliko dobra činio u životu, ne može da ode u raj. Da li i vi možete da poverujete u to?
Kum, koji me je venčao u crkvi, na slavi me je upitao "Kad ćeš da krstiš malog?". Nikad! Ko sam ja da njega krstim? Neka odluči sam, kad poraste. I tu je planula vatra. Nije očekivao tako odlučan odgovor od mene. Ipak sam pravoslavac i slavimo slavu, negujemo to kumstvo i ponekad obiđemo i neki manastir. Ali, da li sam ja to želeo da budem, hrišćanin, pravoslavac, kršten? Ne znam. Kako vreme protiče mislim da nisam. Sve više me steže. Popovi, mantije, crkve, norme,
