Мислим звуком, дакле постојим
РТС 21.07.2019
Говорити о данашњој музици (не бисмо ли бар за тренутак унели дашак реда) пустоловина је достојна доказивања актуелности, те разабирања нити континуитета великих мудрости источних мислилаца. Оне повремено, попут некаквог Ји ђинг хексаграма, могу да нас врате са потраге за измишљеним понорима сваке звуковне мисли – на проналажење (можда ипак) процветалог цвета смислености.
Њишући се на забораву, готово судбински нам бистрину архетипских аксиома муте замишљене и надограђене конструкције, не дозвољавајући да сагледамо одговоре на нека битна питања. „Музика потиче с Неба, а обреди добијају облик на Земљи; изаћи изван тих облика довело би до насиља и нереда“, спознао је Конфучије, те поентирао: „Да бисмо имали праве обичаје и музику, морамо разумети принципе Неба и Земље“. Шта нам је дакле, вековима доцније, чинити – увек изнова
