RSE: Odgovor vlasti na proteste u Moskvi može biti prekretnica (VIDEO)
Slike s moskovskih ulica proteklog vikenda su poznate, piše Radio Slobodna Evropa: s jedne strane antidemonstrantska policija, šlemovi, crno-plave kamuflažne uniforme, teške čizme, trpanje demonstranata u oklopne kombije, a s druge strane demonstranti u šortsevima, majicama, patikama, neki s bejzbol kapama, mnogi snimaju telefonima rvanje među policijskim ogradama, skandiranje i podrugljivih, i prodemokratskih parola.
Ali, nešto je bilo drugačije 27. jula, kada je blizu 1.400 ljudi privedeno je tokom protesta u glavnom gradu Rusije.
Povod za demonstracije bio je zvanično odbacivanje liberalnih političkih kandidata za Gradsko veće Moskve na izborima 8. septembra. Neke od parola su bile daleko šire od toga: "Rusija bez Putina!" i "Rusija će biti slobodna!".
Nedeljama se gomilaju dokazi da izborne vlasti traže izgovore - nekad čak i apsurdne - da bi s glasačke liste izbacile opozicione, liberalne ili samo nezavisne kandidate.
Opozicioni aktivisti - Aleksej Navaljni, Leonid Volkov, Ljubov Sobol i Ilia Jašin, pokušali su da neovlašćenim okupljanjem ispred Gradske kuće negodovanje zbog toga preraste u javno ispoljeni gnev. Moskovske vlasti, pre svega, gradonačelnik, unapred su jasno rekli: "Ne radite to".
I glave su se zakotrljale, a u nekim slučajevima i pukle. Po nekim računicama to je bilo najgore političko nasilje od talasa protesta 2011-12. godine. Tada su nekoliko puta desetime hiljada ljudi izašle na ulice gnevne zbog dokaza o širokoj prevari na parlamentarnim izborima i zbog nezadovoljstva planom Vladimira Putina da se vrati na mesto predsednika posle natezanja na mestu premijera.
Tada su desetine ljudi osuđene zbog onoga što su kritičari Kremlja nazvali izmišljenim optužbama.
Za posmatrače Kremlja, ratoborna reakcija koju su proteklog vikenda demonstrirale vlasti nije iznenađenje. Bila je ozbiljna, kao i broj ljudi koji su se okupili uprkos upozorenjima da može doći do oštre reakcije policije.
Za političku analitičarku Liliju Ševcovu, stručnjakinju za Putina i njegove saveznike, odgovor vlasti više nego išta predstavlja signal o tome gde su granice Kremlja. Te granice su ukorenjene u odlukama sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova 1980-ih i percepciji da je njegova politika dovela do propadanja zemlje.
"Kremlj se odlično seća Gorbačovljeve ere: Otvorite malo prozor, i oni će otvoriti cela vrata... tako to počinje", napisala je ona u komentaru objavljenom na veb sajtu moskovske radio stanice "Eho Moskvi".
"Ne, vlada to ne može dozvoliti. 'Parni valjak' će nastaviti da gazi, čak i protiv volje nekih u samoj vlasti. Kada se oružje iznese, ono ima svoju logiku", napisala je ona.
Procene ukazuju da je na protest tokom vikenda došlo od 3.500 do čak 20.000 ljudi - zavisno od toga da li broje zvaničnici ili opozicione grupe. Nedelju dana ranije, sličan protest u Moskvi je privukao više od 22.000 ljudi, kako tvrde organizatori - što je bila jedna od najvećih masa od 2011-12. godine.
Vladimir Gelman, politikolog koji predaje na Evropskom univerzitetu u Sankt Peterburgu, rekao je da je građana bilo više nego što su vlasti očekivale, te je oštar odgovor odraz iznenađenja vlasti.
Ševcova nagoveštava da pitanje zapravo nije to koja će imena biti na glasačkim listićima za izbore za Gradsku dumu u Moskvi, pitanje nije ni da li policija ima pravo da razbija glave, ili čak pitanje nije ni to da li Rusi imaju pravo da se mirno okupe što im je garantovano Ustavom.
Pravo pitanje jeste Putinovih skoro 20 godina vlasti, odnosno šta će biti pošto mu se 2024. godine završi mandat.
Pet godina uoči toga, pojavila se neizvesnost da li bi i kako Putin mogao da još jednom zatraži da zadrži vlast i ko bi ga zamenio ako to ne učini.
Zahvaljujući koreografski priprtemljenom izbornom procesu - kaže RSE, i najširijoj kontroli koju Kremlj ima nad medijima, Putin je nadmoćno izabran u martu 2018. godine.
Ali njegovoj popularnost su naškodili stagniranje plata, povećanje staža za penzionisanje, "javno gađenje prema njegovoj stranci Ujedinjena Rusija" i nezadovoljstvo političkim procesom, naročito na lokalnom nivou, navodi RSE.
To čini komplikovanijim plan za sukcesiju ili plan za posle Putina. Slike policije kako hapse demonstrante koji koriste ustavno zagarantovano pravo, čine to još složenijim.
Ono što još više pogoršava stvari je to što Navaljni i drugi opozicionari uspevaju do neke mere u iznošenju svoje poruke, uprkos Kremaljskoj blokadi državne televizije. Tatjana Stanovaja, analitičarka koja vodi konsultantsku grupu pod nazivom "R.Politik", rekla je da reakcija policije tokom vikenda izgleda da sugeriše da Kremlj gubitku u obračunu s opozicionim grupama.
Poput Ševcove, i Stanovaja smatra da vlast čvršću liniju zapravo kao upozorenje pokazuje budućim političkim demonstrantima.
"Čini se da Kremlj ne zna šta da radi sa antirežimskom opozicijom sposobnom da mobiliše ulične demonstracije", napisala je u komentaru koji je objavio moskovski centar Karnegi. "Sadašnja represija... i nova runda krivičnog gonjenja aktivista su jasan znak da se ide na oštriji scenario, možda pokušaj da se ponovi iskustvo" nasilnog suzbijanja talasa protesta 2011-12. godine.
Vlast je, napisala je ona, zbunjena, a "ta zbunjenost unutar vlasti je rezultat činjenice da ne postoji lak izlaz iz sadašnje krize".
Rusija je ušla u period ozbiljne nesigurnosti, rekla je ona.
Dva dana kasnije, posledice protesta i njegovog razbijanja i dalje se množe. Opozicione grupe pokušavaju da pridobiju podršku za još jedan ulični protest u roku od nedelju dana. Vlasti u međuvremenu saslušavalu neke od pritvorenih, uglavnom na osnovu prekršajnih prijava i administrativnih prekršaja.
Ali nema većih naznaka od kancelarije gradonačelnika sve do Kremlja, o tome da li je vlast pravilno postupila s protestima i šta će se dogoditi ako aktivisti sprovedu pretnju da će se sve ponoviti sledećeg vikenda.
Navalni će biti sklonjen ustranu pošto je preventivno zatvoren na 30 dana. Jašinu koji je sprečen da postane kandidat za gradsku Dumu, zatvoren je na 10 dana, i takođe je time sklonjen, a druge ličnosti takođe ostaju u zatvoru do posle idućeg vikenda.
Gelman koji takođe predaje u Finskom centru za ruske i istočnoevropske studije u Helsinkiju, predvideo je da opozicione grupe verovatno neće biti uplašene ni pritvorom, ni nasiljem tokom protesta.
Kritični trenutak, rekao je za RSE, doći će ako opozicija bude mogla da okupi 50.000 ljudi na ulicama. Razbijanje demonstracija te veličine bez većeg krvoprolića, bio bi nemoguć zadatak za policiju ili čak i za elitnu Nacionalnu gardu, tako da će vlasti učiniti sve da spreči opoziciju da okupi tu kritičnu masu.
"Vlasti će koristiti bilo koju taktiku za zastrašivanje javnosti, uključujući pojedinačne mere protiv organizatora protesta, ili bilo koje druge metode da spreče da se taj scenario dogodi", rekao je on.
Izolovanje vodećih ličnosti kao što je Navaljni, rekao je on, nije imalo efekat zastrašivanja pristalica ili drugih simpatizera, te pretpostavlja da bi se vlasti mogle okrenuti drugim metodama. Navajlni je tako u pritvoru pretrpeo tešku, neobjašnjivu "alergijsku reakciju", a njegove pristalice tvrde da je možda otrovan.
"Vidim novi talas represije, ali to se neće završiti povlačenjem opozicije", rekao je Gelman. "Zapravo, pretpostavljam da će je to još više ojačati", prevosi RSE.
(Beta, 30.07.2019)
