Ћорсокачка посла
Данас 07.10.2019 | Пише: Светислав Басара
Коментаторлуче мој – да парафразирам Радована Трећег – јесте ли приметили да Радованов колега, Радован Четврти, није демантовао да је он Радован Цетврти из Б. Баште ( чија је адреса позната редакцији) није, рецимо рекао да је неки Радован Цетврти из Аранђеловца? Ако нисте, не мари. Радован ионако није тема наше данашње колумне. Он је, што но се каже, тема за себе.
Прелазимо на тему. Штрајк такиста – или тачније привремена/повремена окупација Београда од стране таксиста – доказала је моју вајкадашњу тврдњу да у атомизованим (и кретенизованим) друштвом попут нашег – у коме нема ни минимум емпатије, кохезије и солидарности – свако ко се бар малчице организује, може да ради шта му је воља. Са друге стране штрајк је исто тако показао да државном апарату, попут нашег, која не ради за општу, него за партикуларну корист, свако ко
